Gradska biblioteka Vršac u saradnji sa Udruženjem ljubitelja starina „Feliks Mileker“ organizuje predavanje i izložbu pod nazivom „Fotografija u Vršcu 1840 – 1918.“ Tema predavanja je razvoj fotografskog zanata u Vršcu, od prve dagerotipije nastale davne 1840. godine i prvih stalnih fotografskih ateljea, do poslednjih dana Velikog rata kada tzv. „kartonke“ i „vizitke“ izlaze iz mode, a većina tadašnjih fotografa zauvek zatvara svoje radionice.

Posetioci će, između ostalog, imati priliku da saznaju zbog kakvih je fotografija Vršac bio u centru međunarodnog skandala i predmet istrage, kao i ulogu Stevana Jovanovića, oca Paje Jovanovića, u razvoju fotografije u našem gradu.

Predavanje će se održati u četvrtak, 14. maja u 19 časova u salonu Gradske biblioteke,  posle čega će prisutni imati priliku da u čitaonici pogledaju najstarije fotografije Vršca i radove tadašnjih fotografa. Izložba će trajati dve nedelje, pa će svi zainteresovani moći da je pogledaju i u okviru manifestacije „Noć muzeja“ koja će se održati 16. maja.

Predavač i autor izložbe je Tamaš Fodor, bibliotekar Gradske biblioteke u Vršcu.

U Gradskoj biblioteci 8. juna je održan poslednji čas male škole nemačkog jezika u školskoj 2014/2015. godini, nakon čega su učenicima koji su od septembra redovno posećivali časove svečano uručene diplome za uspešno savladano nastavno gradivo.

Od otvaranja odeljenja za nemačku knjigu avgusta 2011. godine, u salonu Gradske biblioteke održavaju se besplatni časovi nemačkog jezika za učenike 4. razreda osnovne škole. Povratne informacije roditelja, učitelja i đaka potvrđuju uspešnost akcije, tako da će početkom nove školske godine, u septembru vrata biblioteke biti otvorena za novu generaciju četvrtaka, ali i za đake koji su već završili kurs, u slučaju da im je potreban savet ili pomoć u nekoj nastavnoj jedinici ili oblasti koja im predstavlja poteškoće.

U ponedeljak 27. aprila u Svečanoj sali Opštine Vršac zvanično je predstavljen Glavni projekat za rekonstrukciju, sanaciju, adaptaciju zgrade i izgradnju novog krila Gradske biblioteke Vršac. Projekat je izrađen od strane arhitektonskog biroa „Đorđe Bajilo arhitekti doo“. Prisutnima su se obratili Aleksandra Panić, član Opštinskog veća zadužena za kulturu i Darinka Mihajlović, direktorka Gradske biblioteke Vršac.

    Arhitekta Jadranka Bugarski Vujović predstavila je projekat kojim je predviđena rekonstrukcija postojećeg objekta i izgradnja novog krila biblioteke po dubini parcele. Pri izradi projekta poštovane su smernice Studije zaštite bloka 60 u Vršcu. Ukupna projektovana korisna površina objekta iznosi oko 2100 m2. Cilj projekta je bio da se interpolacijom novog i starog objekta formira jedinstveni identitet Gradske biblioteke Vršac koji će doprineti ulozi Biblioteke kao kulturnog, društvenog i obrazovnog generatora. Važno je napomenuti da su značajno uvećani kapaciteti za smeštaj bibliotečke građe, a objekat je projektovan u skladu sa zakonskim propisima i standardima za bibliotečko-informacionu delatnost i u celini je prilagođen osobama sa posebnim potrebama.

    

Izrada projekta finansirana je od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova u sklopu projekta za uređenje Bloka 60 pod nazivom „Stari Vršac“.

U prostorijama Gradske biblioteke u Vršcu 28, 29. i 30. aprila ove godine održana su predavanja u čast jubileja 80 godina od rođenja Danila Kiša posvećena životu i stvaralaštvu ovog značajnog autora. 

Tom prilikom prezentovana je i internet stranica Život, literatura sajt koji je priredila Mirjana Miočinović, prva supruga Danila Kiša. Predavanje je pripremila bibliotekarka Vesna Zlatičanin. Posebno je bilo reči o delima Rani jadi za decu i osetljive i Enciklopediji mrtvih, a tokom prezentacije pomenutog sajta posebno je istaknut deo koji se odnosi na biografiju Danila Kiša pod nazivom Podmuklo delovanje biografije.  

(1978)

Moja rana biografija, a pogotovu biografija moga oca, suviše su romaneskne, suviše neobične i bizarne e da bi mi se moglo verovati na reč. Sve to jako liči na fantaziju, da ne kažem na fantastiku,  dok sam ja čvrsto uveren da sam pisao o golim faktima. Odatle ta moja potreba za dokumentom, ne samo da samom sebi dokažem da ne izmišljam, nego i da čitaoca uverim da je taj moj otac postojao, tel quel, takav kakav je, takav kakvog sam ga prikazao u pomenutim knjigama. A činjenica je da je moj otac bio iz jednog drugog sveta, poslednji valjda u to vreme izdanak srednjoevropske neurastenične jevrejske građanske klase pri raspadanju i u slutnji skorašnjeg kraja. Da nisam uspeo da sačuvam njegovu arhivu, bar dobar njen deo, ja bih i sam danas verovao da je sve to izmišljotina, da sam sve to u vezi s njim sanjao. Zar nije za jednog pisca čudo, koji se graniči sa fantastikom, da mu je otac bio pisac Reda vožnje!? I da ne posedujem taj njegov Red vožnje, iz 1939, ja to ne bih smeo ni da pomenem – toliko liči, ponavljam, na izmišljenu biografiju, tako čestu kod pisaca. A ko će vam još poverovati, makar mu podneli pod nos dokument da mu je otac bolovao – sasvim banalna bolest, zapravo – od neuroze straha, te endemne bolesti srednjoevropske jevrejske inteligencije? Ja sam u Peščaniku doneo o tome dokument. (...)

Naravno, sve je to čitaocima i kritičarima ličilo na smelu fantaziju i na proizvoljnu, knjišku biografiju. Zar sve to nije, gledano i iz književnog aspekta, posledica tog sartrovskog podmuklog delovanja biografije?

Danilo Kiš

Sinoć je u Gradskoj biblioteci u Vršcu održano pesničko veče na kome se svojim sugrađanima predstavila Jasna Krsmanović zbirkom poezije „Žena jača od čelika“. Mnogobrojna publika je uživala u Jasninim stihovima, a još više u njenoj energiji, životnom optimizmu i želji da bude jača od bolesti.

„Čudno neko vreme za nas i oko nas. Emocije spavaju i bude se samo na tren, čini se stidljivo i tiho. O njima se sve manje priča. Sve manje ih prepoznajemo. Ipak, mlada pesnikinja Jasna Krsmanović uzvišeno i čisto u bistroj rimi srca daruje čitaocima svoja najdublja osećanja. Ponekad je to seta, nekad tuga, a najviše ljubav, vedra i čista.“,  rekla je Jadranka Ćulum, jedan od recenzenata u knjizi i nekadašnja Jasnina profesorka srpskog jezika u Osnovnoj školi „Mladost“.

Pesnikinja Jasna Krsmanović je istakla da je i ovu treću po redu zbirku pesama posvetila svojoj majci Zorici koja je prava „žena od čelika“.

 „Majka je svoj život posvetila meni, jer ja od detinjstva bolujem od cerebralne paralize. Čudim se kako njoj ništa nije teško. To je žena koja bi za mene učinila baš sve. Uvek je uz mene, tu je da me uteši kada mi je teško, da me ohrabri da nađem svetlo u tami, da istrajem u svojim snovima.“, rekla je autorka.

Jasna Krsmanović je mlada devojka koja ima puno snova, a jedan od tih snova je i da uskoro diplomira i postane profesorka srpskog jezika.

„Volim da čitam od svog najranijeg detinjstva i to me je oduvek razlikovalo od vršnjaka koji su prednost davali gledanju crtaća. Knjige su moji najbolji prijatelji, možete mi uzeti sve, samo mi knjige ne dirajte“, malo u šali a više u zbilji dodala je autorka. 

O knjizi je osim autorke i recenzenta Jadranke Ćulum, govorila i Adriana Pavkov, Jasnina prijateljica i koleginica sa fakulteta. Poseban muzički štimung dala su i dvojica mladih gitarista Nikola Matić i  Miloš Dobrosavljević koji su izveli svoje autorske kompozicije i odmah osvojili srca publike. Moderator večeri bila je bibliotekarka Dragana Rakić.

Jasna Krsmanović (1990) je studentkinja tereće godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odsek Komparativna književnost sa teorijom književnosti. Do sada je objavila ukupno tri zbirke poezije „Mogu i hoću“ (2004), „Na krilima jastuka“ (2010) i „Žena jača od čelika“ (2013). Dobitnica je mnogih nagrada za svoje književno stvaralaštvo.