О нама ➜ издаваштво
Почетком 50-тих година почиње окупљање младих писаца око Градске библиотеке. У пролеће 1960. при библиотеци се формира Клуб писаца који окупља не само младе писце, средњопколце и студенте, већ и оне старије, а убрзо у издању Градске библиотеке и Културно – просветне заједнице Вршца излази и први број листа Угао.
Градска библиотека крајем 1960. године објављује прве књиге у библиотеци Угао: Душан Белча „Мирно време“, Радомир Рајковић „Маске“ и Саво Зорић „Самоћа радости“. Књиге су штампане у библиотечкој штампарији и повезане у библиотечкој књиговезници и тада почиње послератна издавачка делатност на српском језику. Клуб писаца постаје активна организација у коју долазе писци са свих страна,сарађује са часописима из других градова. Из њеног Клуба писаца излазе излазе писци попут, Радомира Путника, Душана Копчалића, Радомира Рајковића, Душана Белче, Олге Остојић – Белча, Владимира Стојшина, Миодрага Матицког, Милана Пражића, Драгог Бугарчића, и читавог низа касније афирмисаних аутора.
Издавачка делатност која се у првој фази одвијала у Клубу писаца као делу Библиотеке, прешла је на саму библиотеку, када се Клуб трансформисао у Књижевну општину Вршац. У почетку су то била фототипска издања Стеријиних књига „Тврдица“, „Лажа и паралажа“, „Роман без романа“ и „Даворје“, према примерцима који се чувају у библиотечкој збирци.
После 2000. године издавача делатност се интензивира. Објављује се неколико бројева „Библиотечког билтена“, а затим и књиге, међу којима су свакако најзанимљивије мемоари два вршчанина о страдању у рату – Роберт Хамерштил „О иконама и пацовима“ и Иван Сингер „Благослов мога оца“, које откривају страшне ратне судбине два човека различите националности и вере – једног Немца и једног Јеврејина. Поводом јубилеја 120 година од оснивања Градске библиотеке 2007. године објављујена је монографију Градске библиотеке под називом „Споменица Градске библиотеке у Вршцу“, аутора Душана Белче. Монографије „Карте баната“ објављена је 2010. године, а Библиотека и даље наставаља са својом издавачком делатношћу, дајући акценат пре свега на локалне ауторе.
|