О нама ➜ историјат

 
Градска библиотека у Вршцу основана jе одлуком Магистрата краjем 1887. године као Градска jавна и школска библиотека, а почела jе са радом за jавност 15. jануара 1888. године. Оснивач ове библиотеке и њен први библиотекар био jе Феликс Милекер (1858-1942), познати историчар и археолог, и писац великог броjа књига и студиjа. После оснивања Музеjа, од 1897. до 1947. године, Градска билбиотека и Музеj раде као jединствена установа под jедним кровом, а од 1947. године као посебне установе, од када почињу да знатниjе прошируjу своjу делатност. Самостална, након седам промењених адреса, педесетих година овог века, Градска билбиотека jе смештена у данашњу зграду на Светосавском тргу бр. 2.

И пре оснивања Градске библиотеке, у Вршцу радило је неколико библиотека. Тешко jе утврдити тачне датуме оснивања, век траjања и величину поjединих библиотека. Писани трагови говоре да jе већ 1820. године (по jедном запису на књизи коjа се чува у Градскоj библиотеци) основана читаоница. У питању jе, вероватно, библиотека Богословиjе, коjа jе тада почела да ради. Као претплатник на Давидовићеву "Историjу народа српског", 1846. године се помиње Читаоница српска из Вршца. Године 1882. оснива се Општа радничка читаоница, а 1886. Наставничка библиотека. Jедна од наjзначаjниjих библиотека у прошлости jе свакако она коjу jе основао Лаза Нанчић 1884. године, познати вршачки социjалиста, под називом Српска занатлиjска читаоница коjа се касниjе споjила са Певачким друштвом. Треба истаћи и рад Српске ратарске читаонице (1897) коjа jе годинама окупљала вршачке ратаре и читаоце из других слоjева.

Изузетно важно за рад ових библиотека jе да су оне имале и образовну функциjу, jер су организовале броjна предавања. Имале су и важну улогу у друштвеном животу свога чланства, jер су приређивале забаве, излете и другарске вечери.

Поред ових постоjало jе jош неколико библиотека за немачко и мађарско становништво. Посебно треба истаћи да jе Вршац град у коjем jе увек било врло значаjних приватних библиотека поjединих Вршчана (Jосип Новак, породица Циjук, Ђорђе Нешић, глумац Андра Лукић), чиjе се књиге jош могу наћи у фондовима данашње Градске библиотеке.

Таква традициjа jе оставила богате плодове. Наjстариjа књига у библиотеци датира из 1496. године у коjоj су обjављена педагошка писма. Поред ове наjстариjе вредно jе поменути и 9 књига из Стериjине личне библиотеке; књигу коjа jе припадала Стериjином оцу; прво издање Басни Доситеjа Обрадовића; књигу коjу jе Доситеj Обрадовић послао 1804. године Jосифу Jовановићу Шакабенти; Номоканон штампан у Лавову 1646. године; као и Шериjатско право коjе jе остало у Вршцу jош из доба Турака из XVII века. Чува се и рукописна хроника италиjанког града Villa Casteioni, писана у периоду од 1424. до 1670. године.

Градска библиотека у Вршцу, као резултат богате традициjе и наслеђа, располаже богатством од око 200.000 књига, међу коjима jе око 5.000 старих и ретких књига и већи део књига штампаних у Вршцу или о Вршцу, као и дела вршачких аутора. У фонду од око 20.000 часописа и друге периодике налази се скоро комплетна вршачка периодика (Воjводина, Будућност, Родољуб, Банатски лист, Поглед, Српство, Банаћанка, Нова зора, Нова слога, Предстража, Бубањ, Вршачка кула, коjа и данас излази). Поред периодике на српском jезику постоjи и богат фонд периодике на немачком, мађарском и румунском jезику. 

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top