Фондови ➜ књиге на руском језику
Укупан број књига, речника и енциклопедија на руском језику је 1752.
1. Библиотека Друштва руских официра – вршачко одељење има 1026 књ. (Рс)
2. Књиге на савременом руском језику са 586 књ. (Рсс)
3. Енциклопедије и речници са 140 књ. (Рсс)
1. БИБЛИОТЕКА ДРУШТВА РУСКИХ ОФИЦИРА-ВРШАЧКО ОДЕЉЕЊE
ОБЩЕСТВО РУССКИХ ОФИЦЕРОВ - ВРШАЦКИЙ ОТДЕЛ
Градска библиотека у Вршцу чува једну културну оставштину руских емиграната. То је књижни фонд од хиљаду књига (1019) са печатом „Общество русских офицеров - вршацкий отдел“. Како су ове књиге доспеле у Градску библиотеку остаће тајна, као што никад нећемо сазнати колико је било корисника и каква је њихова судбина. Највећи део фонда је инвентарисан 1950 - 51. године (855). Остале књиге су дошле касније и имају печате других колонија где су Руси живели. Једини запис о овој библиотеци налази се у листу ВОЈВОДИНА бр.3 од 17 јануара 1926. год.
„ЗАХВАЛНОСТ. Пре четири године дошли смо у братску нам Краљевину С.Х.С. Онда вршачки одсек Савеза Руских официра основао је библиотеку, да би наш подмладак могао упознати лепоту наше књижевности, а и ми да проведемо неколико слободних од рада часова у читању. Сада видимо да је то било врло потребно.За ове две године официрска библиотека толико се проширила да се није могла налазити у оном приватном стану где је била у почетку свога рада.
Пошто Савез није имао средстава за најам веће просторије, морао је или обуставити набављење нових књига, или затворити библиотеку.
У овом тешком моменту Господин Душан А.Јовановић, директор ВршачкеУчитељске Школе био је толико љубазан да нам је понудио за ту сврху једну собу у згади Учитељске школе, и на тај начин отпала је и последња препрека.Вршачки Одсек Савеза Руских официра у Краљевини С.Х.С. на својој годишњој скупштини, једногласно је решио, да изрази своју најтоплију захвалност Господину Душану Јовановићу, који је увек са великом срдачношћу изашао у сусрет руским избеглицама.“ - Одбор
Књиге су писане старим правописом и штампане су у Берлину, Прагу, Паризу, Риги, Београду , Новом Саду итд. Око 200 књига је штампано у Москви, Петербургу, Кијеву . Има вредних издања из 19 века. ( Гогољ – Нос,1886. , Островски – Драме, 1885, Гончаров – Обична историја, 1884, Толстој –Смрт Ивана Иљича,1886.). Знатан број књига нема написану годину издања, па су можда неке и старије.
Шта су наши нови суграђани најрадије читали? Најбројнија су дела руских класика : Пушкина, Гогоља, Достојевског, Толстоја, Тургењева, Ремизова, Буњина, Чехова и др.
Од савремених аутора заступљена су дела:Амфитеатрова, Брешка Брешковског, Бебутове, Краснова, Крижановске, Зајцева, Минцловаи и др.
Из стране књижевности преведена су дела: Жила Верна, Дикенса, Диме, Лока, Сјенкијевича, Велса, Балзака, Хамсуна итд.
Има занимљивих књига из области религије.В.Мајевски је писао о српском патријарху Варнави и његовом времену, Борис Зајцев о Светој Гори, В.Иљин о Серафиму Саровском итд.
Ту се налазе и историјске књиге као и мемоарска литература.Барон Врангел: Успомене, Генерал.П.Петров: Од Волге до Тихог океана у редовима белих 1918-1922., Чебишов: Блиска даљина-успомене, В.Севски: Генерал Корнилов итд.
Књиге су добро очуване и већина је поново коричена. Корисници су има ли брижан однос према књизи. О томе сведоче и два печата : „ Обращаетесь с книгой бережно“ и „После 7 дней – штраф! 2. правило библиотеки“.
2. КЊИГЕ НА САВРЕМЕНОМ РУСКОМ ЈЕЗИКУ
У фонду књига на савременом руском језику домирају дела класичне руске књижевности издате пре 40 и више година. „Друштво српско-руског пријатељства Никита Толстој“ из Вршца поклонило је 2006 године 50 нових књига из књижевности и историје.
3. ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ И РЕЧНИЦИ
3. 1. Энциклопедический словарь, издатели И.А.Ефрон (С.Петербург), Ф.А.Брокгауз (Лейпциг), С.Петербург, 1904. ( 82 т.. недостаје том 53,56 и 57)
3.2. Большая советская энциклопедия (второе изд.), Москва, 1958. (51 том)
3.3. Товарный словарь, Москва, 1960. ( 8 т.)
3.4. Энциклопедический словарь, Москва,1953. (3 т.)