Дешавања

ПОДЕЛА ИГРАЧАКА У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ВРШАЦ

ПОДЕЛА ИГРАЧАКА У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ ВРШАЦ

Током трајања Дечје недеље, у Градској библиотеци је организована хуманитарна акција „Деца деци“, у којој су прикупљене играчке и књиге за малишане из социјално угрожених породица.

Деца која су у среду 19. октобра, у пратњи старатеља, посетила Градску библиотеку имала су чему и да се обрадују, с обзиром на то да је прикупљен велики број играчака.

„Пошто су Вршчани показали велико интересовање да помогну својим социјално угроженим суграђанима, акцију ћемо организовати и током предстојећих година, у нади да ће одзив бити сличан овогодишњем. Такође, овом приликом желим да се захвалим свима који су својим поклонима и залагањем допринели акцији.“, истакла је Даринка Михајловић, директор Градске библиотеке Вршац.

Подела играчака
У СРЕДУ, 19.10.2016. ГОДИНЕ,
ГРАДСКA БИБЛИОТЕKA У ВРШЦУ,
У САРАДЊИ СА ЦЕНТРОМ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД,
ЋЕ ОРГАНИЗОВАТИ ПОДЕЛУ ИГРАЧАКА,
ПРИКУПЉЕНИХ ТОКОМ АКЦИЈЕ ДЕЧИЈЕ НЕДЕЉЕ,
ДЕЦИ ИЗ СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИХ ПОРОДИЦА.

„Вршац у средњем веку“ у Градској библиотеци

Градска библиотека Вршац, Центар за банатске студије и Удружење љубитеља старина „Феликс Милекер“ организују серију предавања поводом обележавања јубиларне, 300. годишњице ослобођења Вршца од Турака. Прво предавање, под називом „Вршац у средњем веку“ одржаће се у четвртак, 13. октобра у 18 часова у салону Градске библиотеке, док ће остала предавања („Вршац у годинама турске владавине“ и „Ослобођење Вршца од турског јарма“) бити одржана током предстојећих месеци.
Свако ко се бави историјом града Вршца наилази на исти проблем: о времену између Старе ере и година уочи ослобођења ових крајева од Турака, литература нам даје врло оскудне податке; пре позног средњег века, у ком насеља добијају сталнији карактер, у Вршцу и околини пронађени су трагови Старчевачке, Винчанске и Ватинске културе, потом Кимераца, Трачана, Келта, Скита, Дачана, Агатиржана, Римљана, Сармата, Гепида, Авара, Словена, Угара и других народа, али о догађајима у вековима који су уследили располажемо са врло мало података.
Оно што знамо је да се пре освајања Баната 1552. године од стране Ахмет-паше, у Вршцу смењују мађарски и српски владари, и да су у тим вековима саграђене најстарије грађевине у нашем граду: Вршачка кула и манастир Месић. Међутим, тачна година њихове изградње остаје непозната, па се у недостатку валидних доказа ослањамо на претпоставке и штуре информације. Сматра се да је Вршачку кулу саградио у првој половини 15. века деспот Ђурађ Бранковић на темељима римске утврде, у време када и Вршац добија име – далеке 1427. помиње се у облику ПОДВРШАН, касније ВАРШОЦ, ВЕРШЕЦ итд., а година изградње манастира Месић смештена је негде између 12. и чак 16. века.
Међутим, да ли је заиста било тако? Можемо ли да будемо сигурни да кула није читавих век и по старија него што се сматра, и да ли постоје докази да је Вршац још пре имена Подвршан био познат под неким другим називом? 
Одговор на ова, као и на многа питања, покушаће да нам пружи др Александар Крстић, научни сарадник Историјског института у Београду и аутор многобројних монографија, чланака и расправа. Током својих истраживања историјске географије српских земаља и српско-угарских односа у средњем веку ушао је у траг богатој документацији о историји Вршца, која је деценијама и вековима чамила заборављена по депоима архива у Темишвару, Будимпешти и Бечу. Хроничари вароши под Вршачком кулом су током векова имали врло незахвалан задатак да сакупе податке из документације која је највећим делом нестала у пламену током турских освајања и нацистичке окупације, али истраживачима данас, у новом веку и дигиталној ери, на располагању стоје турски дефтери, преписке владара и остала документа.
Модератор предавања које не сме да пропусти ни један прави љубитеља хроника Вршца у старини биће проф. Невен Даничић.

Одржано предавање „Вршац у средњем веку“ у Градској библиотеци

Салон Градске библиотеке је у четвртак 13. октобра био тесан да прими све заљубљенике у историју вароши под кулом. Предавање „Вршац у средњем веку“ у оквиру обележавања јубиларне 300. годишњице ослобођења Вршца од Турака окупило је велики број посетилаца, пре свега због најављених нових информација о прошлости нашег града.
Наиме, научни сарадник Историјског института Београд, др Александар Крстић припремио је за ову прилику прегршт историјских података који бацају ново светло на историју Вршца; на трагу својих истраживања дошао је до податка да је назив „Подвршан“ носило у средњем веку насеље у данашњој Румунији, а најранији сачувани писани помен Вршца, под његовим мађарским именом Éр(д)сомлyó, потиче из 1227. године, када је калочки надбискуп мењао овај свој посед са краљем Андријом II (II. Андрáс) за град Пожегу у Славонији. Доминикански манастир постојао је у Вршцу од прве половине 13. века, као трговиште насеље се помиње 1330. године, а као парохијско место 1334. године. Уместо у 15. век, као што се до сада мислило, изградњу куле др Александар Крстић смешта у 13. век, пошто је након одласка Монгола у пролеће 1242. године краљ Бела IV (1235-1270), да би ојачао одбрамбени систем земље, започео масовну изградњу камених утврђења широм Угарске. Сматра се да је у деценијама које су следиле након монголске најезде подигнута и тврђава у Вршцу. Ипак, први сачувани податак о вршачком утврђењу потиче из 1323. године. Краљ Жигмунд је пре 1431. године град са припадајућим властелинством и утврђењем даровао деспоту Ђурађу Бранковићу.
Такође се испоставило да се и неки подаци приписивани Вршцу ипак на њега не односе. Тако се у литератури одавно провлачи тврдња да је 1494. године благајник краља Владислава II за буре вршачког вина плаћао 10,5 златних форинти. Међутим, у угарским дворским књигама из 1494. и 1495. године стоји нешто друго: за краља је 28. фебруара 1495. године in Wereche, где се у то време налазио, купљено septem vasa vini, које су плаћене 74 форинте. На основу краљевог кретања, које се може пратити и по тој рачунској књизи, види се да је овде у питању Вировитица (мађ. Верőце), а не Вршац.
Предавање др Александра Крстића и подаци из валидних извора које наводи, смештају Вршац и кулу даље у прошлост и тиме окрећу нове странице (или бришу старе?) у историји нашег града. 
Остала предавања  (Вршац у годинама турске владавине" и "Ослобођење Вршца од турског јарма") биће одржана током предстојећих месеци.

Промоција књиге „Дилема“ у Градској библиотеци.

Промоција књиге „Дилема“ Љубомира Стефановића одржана је у четвртак 6. октобра у вршачкој Градској библиотеци.

О књизи посвећеној илегалцима и њиховим помагачима, који су страдали од фашистичке окупаторске власти у периоду од 1941. до 1943. године, поред аутора говорио је и вршачки књижевник Душан Белча. Књига је подељена у два дела: први део говори о политичком и илегалном раду породице која је због тога вишеструко страдала; и сам укључен још као дечак у илегални рад, Љубомир Стефановић је упознао механизам деловања наших банатских илегалаца и могао је да види све детаље и резултате њихове борбе – скривања, издаје, страдања, смрти и коначно убирање плодова и уживање у њима. Опис сеоског и породичног живота је мали бисер ове књиге, јер нам аутор описује детаље куће, распоред објеката у домаћинству, свакодневни мукотрпни живот готово до детаља.

У другом делу аутор излаже најважније резултате својих пројеката које је оставио завичају, а то су, између осталих, изградња водовода града Вршца и изградња каналске мреже за заштиту од бујичних вода.

Акција „Деца-деци“ у Градској библиотеци

Градска библиотека Вршац организује у оквиру Дечије недеље акцију прикупљања играчака за децу, намењених малишанима из социјално угрожених породица. Акција ће трајати до 10. октобра, после чега ће такође у просторијама Градске библиотеке бити организована подела играчака.

Одзив акцији је више него добар, с обзиром да деца свакодневно доносе велике количине играчака, међу којима су и оне потпуно нове, још неотпаковане. Друга страна акције је да и малишани који доносе поклоне својим другарима из социјално угрожених породица уче да деле, шаљући на тај начин универзалну поруку о другарству и хуманости.

Акцији се организовано придружила и основна школа „Вук Караџић“ чији су ученици у великом броју посетили Градску библиотеку.

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top