Дешавања

Успешно спроведена акција „Деца деци“

У четвртак, 15. октобра у Градској библиотеци свечано је завршена хуманитарна акција „Деца деци“ поделом играчака и школског прибора малишанима из социјално угрожених породица. Током трајања Дечје недеље библиотека је била организатор хуманитарне акције „Деца деци“ у којој су вршачки малишани донирали своје половне играчке и школски прибор за другаре слабијег имовинског стања.

„Прикупљени дарови су данас поклоњени малишанима који се налазе у хранитељским породицама или чији родитељи примају социјалну помоћ.У томе су нам помогли запослени у Центру за социјални рад. Ми се од срца захваљујемо деци која су учествовала у овој хуманитарној акцији и поклонила своје играчке другим малишанима који нису у прилици да купе играчке. Нека деца су чак поклонила нове играчке у нераспакованим кутијама. Сви они су нама одраслима одржали јавни час из хуманости и солидарности и показали да стасавају у велике и несебичне људе“, рекла је Даринка Михајловић, директорка Градске библиотеке. Она је додала да је библиотека овом приликом малишанима поклонила годишње чланске карте за дечје одељење.

Промоција књиге „Двоструке мањине“ др Александре Ђурић-Миловановић

У четвртак, 15. октобра у Градској библиотеци је одржана промоција монографије „Двоструке мањине у Србији: о посебностима у религији и етницитету Румуна у Војводини“, ауторке др Александре Ђурић-Миловановић. Ова књига је прерађен и допуњен текст докторске дисертације, одбрањене на Филозофском факултету у Београду 15. новембра 2012, године, са темом „Румуни неопротестанти у Војводини: између религијског и етничког идентитета.“ О књизи су осим ауторке говорили и др Биљана Сикимић, др Мирча Маран, док је Љиљана Келемен прочитала излагање проф. др Љубивоја Стојановића који је био спречен да лично присуствује промоцији.

Говорећи о књизи научна саветница Балканолошког института САНУ др Биљана Сикимић истакла је да књига представља тематску и методолошку новину у антрополошким истраживањима код нас.

„Ауторка књиге, др Александра Ђурић-Миловановић, уводи нови концепт двоструких мањина у етничком и религијском смислу у домаћа антрополошка и социолошка истраживања малих верских заједница у Србији. Посебан научни допринос остварен је у истраживању мањинских верских заједница, савремених огранака неопротестантизма и у развијању концепта нових религија“, рекла је др Биљана Сикимић и додала да књига представља квалитативни искорак који ће умногоме допринети унапређењу будућих истраживања конфесијских и мањинских заједница у Србији уопште.

Ауторка се захвалила свима који су јој помагали и били подршка током вишегодишњих научних истраживања. Она је истакла да о Румунима неопротестантима у Банату постоји веома мало истаживачких радова, и да је радећи на овој књизи открила читав један свет који се налази у нашем комшилуку, а о коме ми не знамо готово ништа.

„Румуни неопротестанти представљају парадигматичан пример на основу којег се могу сагледати сложени односи између кључних елемената идентитета – етницитета, језика и религије. Концепт двоструких мањина, изложен и анализиран у овој књизи, примењив је и на друге облике двоструко мањинског идентитета у Србији. Реализујући истраживање румунских неопротестантских заједница током неколико година, имала сам намеру да концепт двоструких мањина не остане само теоријска синтагма већ да кроз примере и животне приче саговорника покажем динамику једног готово невидљивог света који у својим верским уверењима истрајава упркос неприхватању „већине“, рекла је др Александра Ђурић-Миловановић.

Др Александра Ђурћ-Миловановић је рођена 1984. у Вршцу, где је завршила основну и средњу школу. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, магистрирала на Факултету политичких наука у Београду и докторирала на Филозофском факултету у Београду. Запослена је на Балканолошком институту САНУ. До сада је објавила две књиге: „Двоструке мањине у Србији“, и „Румунске верске заједнице у Банату“ (коауторски са Биљаном Сикимић и Мирчом Мараном). Објављује радове у научним часописима и зборницима и учесница је многих међународних научних конференција.

Литерарна радионица

У среду, 7. октобра одржана је и литерарна радионица са темом “Моја породица”. Учествовало је 27 ученика седмих и осмих разреда из свих вршачких школа. Они су у библиотеци одмеравали свој књижевни таленат пишући песме и саставе на задату тему. Жири у саставу Дејан Мак, Слободан Ђекић и Дарагана Ракић, прогаласили су најуспешније радове. Прве три награде у конкуренцији песама освојиле су:

место: Марина Борота, ОШ Олга Петров Радишић,VIII2
место: Јелена Јанков, ОШ Јован Стерија Поповић, VII2
место: Анастасија Бугарију, ОШ Вук Караџић, VIIа
Прве три награде у конкуренцији литерарних састава, освојиле су:

Маријана Мунћан, ОШ Јован Стерија Поповић, VII2
Јована Рајковић, ОШ Јован Стерија Поповић, VII2
Анђела Чворовић, ОШ Вук Караџић, VIIв
Сви учесници и ликовне и литерарне радионице добили су бесплатне чланске карте, а победници литерарне радионице награђени су и књигама.

Акција „Деца деци“

Током трајања Дечје недеље, у библиотеци је организована хуманитарна акција “Деца деци”, у којој се прикупљају половне играчке које ће се поклонити малишанима из социјално угрожених породица. Најбројнији учесници те акције били су други разреди ОШ Вук Стефановић Караџић.

Правопис није ситница

Међународни дан писмености – 8. септембар обележен је у Градској библиотеци кроз рад неколико ортографских радионица под 
заједничким слоганом „Правопис није ситница“. Радионице је водила мр Ивана Ђорђев, предавач на Високој школи струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“ у Вршцу.

„Радионице су осмишљене са примарним циљем да допринесу унапређивању писменог изражавања ученика вршачких средњих школа са ортографског аспекта. Правопис је највидљивији део писмености и он се учи од првог разреда основне школе. Зато одлучујућу улогу у неговању норме има школа,“ рекла је мр Ивана Ђорђев.Она је нагласила да о писменом човеку данас можемо говорити као о ономе ко својим језичким понашањем и поштовањем норме достојанствено представља културне вредности из којих је поникао, али и доприноси њиховом чувању и унапређивању користећи сва преимућства света у којем живимо.

„За поуздану примену правописних захтева неопходно је и добро познавање граматике, нелингвисичка знања, те јединство теоријских знања и практичне обучености. Да би се знања и умења слила у навику и прешла у исправно поступање, потребна су вишегодишња, систематска вежбањима и стална брига о језику,“ истакла је мр Ивана Ђорђев. Она је истакла и важност читања за унапређење писменог изражавања:

„Важност навике читања увек треба посебно истицати, јер се писмено изражавање унапређује дуготрајним читањем и пажљивим слушањем, док сам процес писања треба да представља израз унутрашње потребе и надахнућа.“

Даринка Михајловић, директорка Градске библиотеке, такође је истакла да правопис није ситница и да кроз овакве образовне активности библиотека промовише важност неговања српског књижевног језика.

„Живимо у времену када се правила не поштују и када се чини да је једино правило „да нема правила“. Правопис није ситница, он је огледало писменог човека и ове радионице су наш допринос неговању књижевног српског језика. Захваљујемо се мр Ивани Ђорђев која је одржала изузетно едукативне и креативне радионице. Надамо се да ће се наша сарадња наставити и да ћемо кроз будуће ортографске радионице ширити светлост правилног писменог изражавања.“

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top