Олгица Маринковић гошћа Градске библиотеке
У четвртак, 26. новембра, гошћа Градске библиотеке у Вршцу била је Олгица Маринковић која је публици представила своја три романа: „Поглед иза врата без кваке“, „Јелена“ и „Евине свеске“. Олгица Маринковић (1962) је рођена у Вршцу у породици просветних радника Вере и Бошка Митровића. У Вршцу је завршила Вишу педагошку школу. Живи у Земуну и ради у Саветовалишту за ментално здравље.
Први роман „Поглед иза врата без кваке“ Олгица Маринковић је објавила 2013, а овај роман је настао инспирисан ауторкиним двогодишњим радом у Неуропсихијатријској болници у Ковину. Сви догађаји и ликови у роману су аутентични и они прате судбину младе медицинске сестре чије је прво запослење рад у неуропсихијатријској болници.
У роману „Јелена“ (објављен 2014) главна јунакиња је лепа, богата ћерка сеоског газде Томе, која стасава за удају уочи Другог светског рата. И овај роман је аутобиографски, а ауторка је на дирљив начин описала трагичну судбину своје бабе по мајци Јелене која је успела да побегне из ратом захваћене Румуније и започне нови живот у српском Банату.
У трећем роману „Евине свеске“, ауторка се бави проблемом ратне сирочади, а поготово ратном сирочади домаћих Немаца. Роман је инспирисан казивањима преживелих штићеница различитих прихватних установа широм послератне Југосалвије.
„Мој животни мото је Пикасова мисао „Ко хоће нешто да учини, нађе начин, ко неће ништа да учини, нађе оправдање“. Живот је драгоцен и треба веровати да ће доћи боље сутра. Иако су ми књиге мрачне, ја на живот гледам у колору“, поручила је насмејана ауторка вршачкој публици.
Представљена књига „Вршчани зову“ Милоша Ђорђевића
Јуче је у Градској библиотеци одржано књижевно вече на коме је вршачкој публици представљена драма „Вршачни зову“ Милоша Ђорђевића. Књига је штампана двојезично на српском и румунском, а издавач је Либертатеа из Панчева. Промоција књиге организована је у сарадњи са Високом школом струковних студија за васпитаче „Михаило Палов“ у Вршцу.
О књизи су осим аутора говорили и преводиоци на румнски проф. др Брандуша Жујка и Илеана Магда, затим мр Ивана Ђорђевић и Дејан Мак.
Представљајући аутора, модераторка књижевне вечери и библиотекарка Драгана Ракић је истакла да је проф. др Милош Ђорђевић пре две године користећи богати фонд Градске библиотеке почео да истражује локалну историју коју је сада преточио у драмско-поетски текст.
“Са невероватном енергијом, радним еланом и ентузијазмом, подсећајући пре на некаквог млађаног студента, а не на искусног професора, Милош Ђорђевић је прочитао велики број публикација које се баве историјом Вршца, а сада објављујући драму “Вршчани зову” и сам се “површтанио” и добио своје место у нашем Завичајном фонду “Банатика,” рекла је Драгана Ракић.
У драми ,,Вршчани зову” или „Историјској-поетској причи у облику драме”, како је именује аутор у поднаслову, читамо драмску расправу вечитих Вршчана о лепом лицу Вршца, који се, на првом самиту покојника, поново сусрећу на Кули изнад града. Јунаци драме Поп Маринко, Паја Јовановић, Султанија Цијук, Теодор светац, Стерија, Попа, Петру Крду, Јанкулов и друге знамените личности Вршца говоре о догађајима из прошлости продирући у уметност, филозофију, политику и економију.
„Ова јединствена прича, изграђена од историјске истине и маште, а затим изговорена на два језика, крунисаће, сасвим сигурно, искуство читалаца који ће отворити ову књигу и без потешкоћа, открити идеју аутора да нагласи вечито лепо лице Вршца,“ рекла је проф. др Брандуша Жујка, професор на Високој школи за образовање васпитача „Михаило Палов“ у Вршцу.
Мр Ивана Ђорђев је нагласила да је драму посматрала подробније кроз методичко–лингвистички окулар и да се у том смислу, ,,Вршчани зову” приказује као врло поучно и саветодавно дело, искористиво у подизању и васпитању младих нараштаја.
„ Мудре мисли, поуке о језику, друштву, животу и суштини човековој налазе се безмало на свакој страни и у свакој мисли и чину јунака,“ рекла је мр Ивана Ђорђев, предавач на Високој школи струковних студија за образовање васпитача „Михаило Палов“.
Говорећи о књизи Дејан Мак је истакао да Милош Ђорђевић оживљава духове познатих Вршчана који, напустивши овај свет, обитавају у метафизичкој димензији где настављају своје постојање и одакле нас подсећају на своје животе и дела која су оставили за собом.
„Окупљени на Вршачком брегу, знаменити Вршчани обраћају нам се из безвременог простора, надајући се да ће их бар неко од нас чути и одазвати се. Нама још само остаје да научимо да чујемо гласове из вечности," рекао је Дејан Мак, вршачи писац.
“Да ли заслужујем овако похвалне оцене за своју драму – показаће време и Вршац. Позвао бих се пак на Пају Јовановића, чију поруку читамо на крају драме. Он каже: ,,Боље је да дело говори уместо нас”. Андрић, бежећи од новинара, каже да све што је имао да каже – казао је својим делима. Али шта ћемо кад је модерно време измислило промоције. Новог самита неће бити. Помишљам да напишем књигу о Петру Крду. И то је моја нова веза са Вршцем”, рекао је проф. др Милош Ђорђевић.
Проф. др Милош Ђорђевић (1954) рођен је у Слатини код Вучитрна. Објавио је четрнаест монографија, књига и студија из српске књижевности и културе. Такође је аутор и седам збирки поезије и драме о Петру Кочићу “Укупација”. За научни и културни рад и изузетан допринос српској култури добио је више награда, међу којима и Вукову награду 1997. године. Ради као професор на Високој школи струковних студија за васпитаче “Михаило Палов” у Вршцу.