O nama ➜ legati

LEGAT  ERVINA  MAREŠA

Danijela Mareš Đilas, ćerka profesora  Ervina Mareša i naslednica velike privatne očeve biblioteke, deo knjiga i ukoričenih časopisa ustupila je Gradskoj  biblioteci te je tako formiran Legat Ervina Mareša koji će čuvati sećanje na ovog velikog bibliofila, pedagoga, eruditu i izuzetnu ličnost u svakom pogledu.

Ervin Mareš je rođen u Beloj Crkvi 1929. a umro je 2006. u Vršcu. Ceo svoj radni vek proveo je u Vršcu i ostao u sećanju brojnih sugrađana. Od kako se 1955. godine kao profesor nemačkog jezika i književnosti zaposlio u vršačkoj Gimnaziji „Borislav Petrov Braca“, posvetio se pedagoškom radu, ali isto tako, kao čovek različitih interesovanja, učestvovao je i donekle oblikovao kulturna zbivanja u našem gradu.

Kod svojih učenika razvijao je ljubav prema književnosti, čitanju, filmu, bioskopu, pozorištu. Učestvovao je u pokretanju časopisa Ugao (1960), osnovao je Klub ljubitelja filma (1961), jedan je od osnivača Književne opštine Vršac (1972) i Društva srpsko-austrijsko-nemačkog  prijateljstva (1999) i njegov prvi predsednik.

Istovremeno, budući strastveni bibliofil, bogatio je svoju biblioteku zasnovanu na nemačkoj literaturi (stručne knjige na nemačkom i beletristika kako na nemačkom tako i prevedena na srpski), stranoj literaturi i knjigama iz jugoslovenske književnosti.

Kao germanista bavio se prevođenjem s nemačkog jezika, pisao je pozorišne kritike, svoju strpljivost i sistematičnost izkazao je izradom bibliografije časopisa Književnost (1946−1986), a pred kraj života objavio je knjigu „Tomas Man izbliza“ (2001)  u kojoj su se našli njegovi odabrani prevodi tekstova o velikom piscu.

Profesor Mareš je bio aktivan u svim kulturnim dešavanjima u Vršcu  do poslednjeg dana života. Njegovo veliko znanje,  šarm i  humor kojim nas je neprestano darovao puno će nam nedostajati.

Orijentacioni pregled  knjiga iz Legata  Ervina Mareša

1. Stare nemačke knjige  (28)
2. Klasična i savremena nemačka i austrijska književnost ( Gete, Šiler, J. M. Zimel, F. Verfel, H. Falada,  H. V.Rihter,  A. Anderš, F. Direnmat, R.  Muzil, Milo Dor, H. Man, H. Bel, M. Friš, G. Gras,  R. M. Rilke, T. Man, H. Hese i dr. oko 1600 knjiga, na nemačkom jeziku i prevodi)
3. Stručne knjige – istorije književnosti, gramatike, leksikoni (oko 20, na nemačkom jeziku)
4. Knjige iz francuske književnosti (oko 320)
5. Knjige iz ruske i sovjetske književnosti  (oko 170)
6. Knjige iz italijanske i španske književnosti (oko 90)
7. Knjige iz češke i poljske književnosti (oko 120)
8. Knjige iz skandinavskih knjižnjvnosti (oko 40)
9. Knjige iz engleske i američke književnosti (oko 600)
10. Knjige iz jugoslovenskih književnosti ( srpska – oko 500, hrvatska – oko 200, slovenačka – oko 60, makedonska -  oko 50)

Napomena: Knjige iz stavke 10 ne pripadaju legatu, već ih smatrajte poklonom Biblioteci.

Spisak ukoričenih serijskih publikacija u sklopu legata Ervina Mareša

1. Politika, Beograd,(Književnost,  nauka , umetnost  - dodatak subotom), 6 knjiga: 1. (1957-1959), 2. (1960-1962), 3. (1963-1965), 4. (1966-1968), 5. (1969-1971), 6. (1972-1973)
2. Oko, Zagreb, 2 knjige (1973-1974.   i 1974-1976.)
3. Telegram, Zagreb, 10 knjiga 1960-1973.
4. Polja, Novi Sad, br. 60-107/108
5. Danas, Zagreb
6. Književne novine, Beograd, 7 knjiga, 1948-1973.
7. Književna reč, Beograd, br. 1-50
8. Film (dodatak novina Novosti), 2 knjige, 1967-1968.

Napomena: ukupno 34 knjige ukoričenih serijskih publikacija

Sve knjige imaju svojeručni potpis vlasnika i/ili pečat  Ex libris E. Mareš.

LEGAT SINIŠE JANKULOVA

Siniša Jankulov (Bela Crkva 1925 – Beograd 2004) sociolog, bio je veliki poštovalac knjige.
Verovatno je Siniša Jankulov načinio najbogatiju sociološko-politikološku privatnu biblioteku u Srbiji; sa odabranim knjigama domaće i svetske beletristike, njegova biblioteka brojala je,  po nekim procenama, između 12.000 i 14.000 knjiga. Želja Siniše Jankulova – a potom i njegove supruge Stamene – bila je da ova biblioteka ostane celovita, da se ne rasparčava, kako bi se zainteresovanima omogućilo da na jednom mestu nađu svu raspoloživu literaturu potrebnu za izučavanje društvenih nauka.

Naslednici Siniše Jankulova – sinovica Tijana Jankulov Putnik i sinovac Nebojša Jankulov – poštovali su želju svog strica i nisu dopustili da se ova jedinstvena biblioteka rasparča, a knjige razvuku. Naišli su na razumevanje u Gradskoj biblioteci u Vršcu gde je prihvaćena ideja o stvaranju Legata Siniše Jankulova kao posebnog odeljenja. Tu zamisao počeo je da sprovodi u delo v.d. direktora biblioteke Jovica Petrov 2005. godine, a nastavio Ivan Stojanović, direktor ove institucije od 2006. do 2009. godine, kao i sadašnja direktorka Darinka Mihajlović. Bibliotečki radnici popisali su i kataloški obradili stručnu literaturu, dok su knjige iz beletristike smeštene u pozajmni fond. Legat Siniše Jankulova sada sadrži knjiga, a moguće je da se i proširi kada u Vršac budu prenesene sve njegove knjige koje se sada nalaze na drugim mestima.

Biografija

Rođen je u porodici direktora banke i potonjeg gradonačelnika Žive Jankulova i supruge mu Natalije, kao najmlađi od trojice braće. Bio je, dakle, mezimac roditelja ali i braće Dragiše,  potonjeg apotekara u Vršcu,  i Nebojše, generalštabnog majora vojske Kraljevine Jugoslavije, koga su Nemci streljali u Jajincima. Osnovnu školu završio je u Beloj Crkvi, gde je započeo i gimnaziju, ali je zbog rata uči s prekidom i maturira u Vršcu.

Kao veoma mlad upoznao se s progresivnim idejama i postaje komunista. Za vreme rata uhapsio ga je zloglasni Špiler, ali ga je iz zatvora izvadio otac, budući da je Siniša bio maloletan. Posle oslobođenja postaje jedan od čelnika nove vlasti u Vršcu gde ulaže sve svoje umne i fizičke snage u obnovu zemlje kao i u konstituisanje novog režima.

Biva uhapšen posle pojave Rezolucije Informbiroa i poslat na „prevaspitavanje“ na Goli otok. Kao teško obolelog od tuberkuloze, puštaju ga kući da umre. Zahvaljujući nezi koju su mu pružili najbliži, uspeva da preživi i da se oporavi. Tada na nečiju dostavu ponovo biva uhapšen i „prevaspitavan“ na Golom otoku, s kog biva pušten kada ovaj logor biva rasformiran. Vraća se u Vršac i zapošljava se u Narodnom muzeju, gde je radio u odeljenju za istoriju radničkog pokreta. Napisao je ogled „Brošura Žarka Zrenjanina o seljačkom pitanju u Vojvodini“ (Rad vojvođanskih muzeja sv. 7, Novi Sad 1958), kao i spis „Jedan kasni odjek sensimonizma kod nas“, ali zbog statusa bivšeg zatvorenika nije smeo da ih potpiše svojim imenom, već pseudonimom S. Putnik. Odeljenje zavičajnog muzeja u kome je radio, organizaciono i metodološki doveo je do optimalnih mogućnosti.

Siniša Jankulov odlazi u Beograd 1959. godine, i upisuje se na novoosnovanu grupu za sociologiju na Filozofskom fakultetu. S prosečnom ocenom 10 postaje najbolji student. Radi kao profesor sociologije u nekoliko beogradskih gimnazija, pokatkad objavi prilog u nekoj sociološkoj publikaciji, a postaje i saradnik brojnih institucija, uvodeći stručni istraživački pristup i primenjujući u praksi tada najsavremenije metodološke principe.

Zbog narušenog zdravlja – problema s plućima i očima – kao ratni vojni invalid odlazi u penziju, ali i dalje je prisutan u stručnim krugovima, pomažući mlađim kolegama u izradi magistarskih radova i doktorskih disertacija.

Još od srednjoškolskih dana, Siniša Jankulov birao je knjige za svoju biblioteku. Vremenom je formirao stručnu sociološku biblioteku u kojoj su značajno mesto zauzele knjige iz srodnih naučnih disciplina – političke ekonomije, prava i filozofije, kao i časopisi na srpskohrvatskom i ruskom jeziku. Poseban deo biblioteke čini nekoliko stotina knjiga iz oblasti tzv. lepe književnosti (beletristike).

Siniša Jankulov nosilac je više odlikovanja, među kojima se ističu Orden za hrabrost i Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem.

Osim Dragoslava Mihailovića, o Siniši Jankulovu pisao je Živojin Pavlović u svojim „Dnevnicima“, o Sinišinoj političkoj aktivnosti i njegovoj rukovodećoj ulozi u formiranju nove vlasti u Vršcu, pisao je prof. dr Sava Živanov, a zapis o Siniši načinio je i Radomir Putnik.

Kontakt

Gradska biblioteka Vršac
Svetosavski trg 2, 26300 Vršac
Tel: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Radno vreme
Od ponedeljka do petka 07:30 - 20:00 sati, subotom 8:00 - 12:00 sati.

 Potvrđujem tačnost podataka

Mailing lista

2018 © Gradska biblioteka Vršac - Sva prava zadržana
Top