Odeljenje ➜ zavičajno "Banatika"
Fond Zavičajnog odeljenja čine publikacije koje se svojim sadržajem odnose na Vršac i okolinu, građa koja je objavljena i štampana na teritoriji Vršca(nezavisno od mesta rođena autora), kao i dela stvaralaca koji su rođeni u Vršcu, bez obzira gde sada žive i gde se dela objavljuju. U Zavičajnom odeljenju se nalazi preko 4000 monografskih publikacija koje se mogu koristiti samo u Čitaonici, a ovom fondu pripada organizaciono i zbirka serijskih publikacija i periodike sa ovog prostora. Posebnu specifičnost ovog odeljenja predstavljaju radovi Feliksa Milekera osnivača Gradske biblioteke i Gradskog muzeja u Vršcu, koji se čuvaju u Zavičajnom odeljenju. Radovi Feliksa Milekera obuhvataju preko 200 objavljenjnih radova, Banatske sveske, veliki broj novinskih članaka i 37 neobjavljenih radova. Predmet njegovih radova predstavljaju arheologija i istorija, numizmatika, istorija naselja, istorija kulture i istorija Vršca i Banata. Feliks Mileker je rođen 14. januara 1858. godine u zanatlijskoj porodici kovača – ekseričara. Osnovnu i građansku školu završio je u Vršcu, a 1873. godine prelazi na školovanje u Segedin gde završava Učiteljsku školu. U Beloj Crkvi ostaje od 1878. do 1883. gde radi kao učitelj. Ovde se upoznao sa Leonardom Bemom koji je presudno uticao na njega, upućujući ga na proučavanje prošlosti Banata. Mnogo kasnije, 1925. godine objavljujući Bemovu biografiju, Mileker ga naziva svojim učiteljem kome duguje veliku zahvalnost. U Beloj Crkvi je do 1883. godine kada prelazi u Vršac za učitelja. Pored Ritingera, brine se za prikupljanju materijala za muzej koji treba osnovati. Godine 1885. povereno mu je vođenje Biblioteke, a 1894. godine postavljen je za kustosa Gradskog muzeja u Vršcu. Godine 1899. pozvan je u Budimpeštu na tečaj za rukovodice muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim zbirkama. Tečaj organizuje Glavno zemaljsko nadzorništvo za muzeje i biblioteke, koje po završetku daje apsolventima pravo na zvanje kustosa muzeja. Tri godine kasnije, 1902. Mileker je ponovo u Budimpešti , ali ovoga puta na tečaju za bibliotekare. Proputovao je Austriju, Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Francusku i Rumuniju, stičući tako novo i veliko iskustvo. Milker je sa puno truda upotpunjavao svoje znanje, oslonjen na razmerno i dobro snabdevenu biblioteku Muzeja, a studijskim putovanjima i čestom korespodencijom sa mnogim istaknutim naučnicima izgradio je svoju ličnost u značajnog istraživača. Neumoran, višestruko zainteresovan u svojim proučavanjima Banata kao svog zavičaja, sa preko 200 objavljenih radova, zaslužio je trajno priznanje. Koliko god da se ističe njegov značaj kao publiciste, jer je mnogo pisao i objavljivao, ne sme se zanemariti i sav njegov ostali rad u kojem je isto tako postigao uspeh. Naime, može se slobodno reći da je skoro sam sakupio bogate zbirke Muzeja, koje su u momentu njegove smrti imale blizu 135 000 predmeta, prikupljenih sa jednog prostranog područja gde on skoro pionirski deluje. Ni u jednom gradu Banata, izuzev u Temišvaru, nije istrajao niti je muzej doveden do takvog nivoa, bilo da se radi o bogatstvu fondova ili pak približavanju stručnoj, pa i široj javnosti. Godine 1921. Mileker počinje sa objavljivanjem serija malih monografija o prošlosti Banata i njegovoj kulturnoj istoriji pod nazivom Banater Bücherei(Banatske sveske). Ove sveske izdavane su do 1942. godine, a ukupno ih je objavljeno 73, od kojih je sam Mileker napisao 59. -Povesnica slobodne kraljeve varoši Vršca (1886) Knjiga je objavljena u dva toma, istivremeno na tri jezika (srpskom, nemačkom i mađarskom), a izašla je povodom milenijuma Ugarske.
-Istorija grada Pančeva (1925) -Délmagyarország régiségleletei a Honfoglalás elötti idökböl („Starine Banata do vremena zauzeća zemlje“) To je u stvari iscrpan arheološki katastar, objavljivan prvo u nastavcima u časopisu Törtenelmi és régészeti értesitöu vremenu od 1896. do 1906. godine. Kasnije posebni otisci su skupljeni u veoma skromnom tiražu kao posebna publikacija u tri toma. Ovo opsežno delo predstavlja dragocen izvor za arheološko proučavanje Banata. -Vattinai östelep („Arheološka nalazišta u Vatinu“) objavljeno je 1905. godine. Takođe je prethodno publikovano u nastavcima u časopisuTörtenelmi és régészeti értesitö. Ova knjiga ima i danas znatnu vrednost, premada je objavljena “prerano“, tj. kada je fond Vatina imao svega 5000 predmeta, a kroz dvadeset godina kada je Mileker završio sa nizom iskopavanja , ovaj fond je bio utrostručen. Otuda se danas ne bi mogla u potpunosti prihvatiti ni tipološka podela keramike niti hronološka ocena.
-Délmagyarország középpkori földrajza(„Srednjevekovna geografija Banata“).
Ovo delo je takođe objavljeno u nekoliko nastavaka u časopisu, a kao posebna knjiga u dva toma 1915. godine.
Letopisi opština Podunavske oblasti – banatski deo, Pančevo, 1926. Vorgeschichte des Banats („Praistorija Banata) Ova studija predstavlja sintezu Milekerovog rada na arheologiji. Objavljena je u četiri nastavka u Starinaru od 1937. do 1940. godine.
Feliks Mileker 1938. godine, sa navršenih 80 godina života podnosi ostavku na mesto kustosa, ali je ona odbijena, a Mileker zamoljen da i dalje obavlja ovu funkciju. Milker zahtev ponavlja 1940. godine, ali opet biva zamoljen da ostavku povuče i biva proglašen za doživotnog kustosa od strane Gradskog predstavništva. Feliks Mileker je umro 26. aprila 1942. godine.
| 
