Ukupan broj knjiga, rečnika i enciklopedija  na ruskom jeziku je 1752.

Gradska biblioteka u Vršcu čuva  jednu kulturnu ostavštinu  ruskih emigranata. To je knjižni fond od hiljadu knjiga (1019)  sa pečatom  „Obщestvo russkih oficerov - vršackiй otdel“. Kako su ove knjige dospele u Gradsku biblioteku ostaće tajna, kao što nikad nećemo saznati koliko je bilo korisnika i kakva je njihova sudbina. Najveći deo fonda je inventarisan 1950 -  51. godine (855). Ostale knjige su došle kasnije i imaju pečate drugih  kolonija  gde su Rusi živeli. Jedini zapis o ovoj biblioteci nalazi  se u listu VOJVODINA br.3 od 17 januara 1926. god.

„ZAHVALNOST. Pre četiri godine došli smo u bratsku nam Kraljevinu S.H.S. Onda vršački odsek Saveza Ruskih oficira osnovao je biblioteku, da bi naš podmladak mogao upoznati lepotu naše književnosti, a i mi da provedemo nekoliko slobodnih od rada časova u čitanju. Sada  vidimo da je to bilo vrlo potrebno.Za ove dve godine oficirska biblioteka toliko se proširila da se nije mogla nalaziti u onom privatnom stanu gde je bila u početku svoga rada.

Pošto Savez nije imao sredstava za najam veće prostorije, morao je  ili obustaviti nabavljenje novih knjiga, ili zatvoriti biblioteku.

U ovom teškom momentu Gospodin Dušan A.Jovanović, direktor VršačkeUčiteljske Škole bio je toliko ljubazan da nam je ponudio za tu svrhu jednu sobu u zgadi Učiteljske škole, i na taj način otpala je i poslednja prepreka.Vršački Odsek Saveza Ruskih oficira u Kraljevini S.H.S. na svojoj godišnjoj skupštini, jednoglasno je rešio, da izrazi   svoju  najtopliju zahvalnost Gospodinu Dušanu Jovanoviću, koji je uvek sa velikom srdačnošću izašao u  susret ruskim izbeglicama.“ - Odbor

Knjige su pisane starim pravopisom i štampane su u Berlinu, Pragu, Parizu, Rigi, Beogradu , Novom Sadu itd.  Oko 200 knjiga je štampano u Moskvi,  Peterburgu, Kijevu . Ima vrednih izdanja iz 19 veka. ( Gogolj – Nos,1886. , Ostrovski – Drame, 1885, Gončarov – Obična istorija, 1884, Tolstoj –Smrt Ivana Iljiča,1886.). Znatan broj knjiga nema napisanu godinu izdanja, pa su možda neke i starije.

Šta su naši novi sugrađani najradije čitali? Najbrojnija  su dela ruskih klasika : Puškina, Gogolja, Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva, Remizova, Bunjina, Čehova i dr.

Od savremenih autora zastupljena su dela:Amfiteatrova, Breška Breškovskog, Bebutove, Krasnova, Križanovske, Zajceva, Minclovai i dr.

Iz strane književnosti prevedena su dela: Žila Verna, Dikensa, Dime, Loka, Sjenkijeviča, Velsa, Balzaka, Hamsuna itd.

Ima zanimljivih knjiga iz oblasti religije.V.Majevski je pisao o srpskom patrijarhu Varnavi i njegovom vremenu, Boris Zajcev o Svetoj Gori, V.Iljin o Serafimu Sarovskom itd.

Tu se nalaze i istorijske knjige kao i memoarska literatura.Baron Vrangel: Uspomene, General.P.Petrov: Od Volge do Tihog okeana u redovima belih 1918-1922., Čebišov: Bliska daljina-uspomene, V.Sevski: General Kornilov itd.

Knjige su dobro očuvane i većina je ponovo koričena. Korisnici su ima li brižan odnos prema  knjizi.  O tome svedoče i dva pečata : „ Obraщaetesь s knigoй berežno“ i  „Posle 7 dneй – štraf! 2. pravilo biblioteki“.

U fondu knjiga na savremenom ruskom jeziku domiraju dela klasične ruske književnosti izdate pre 40 i više godina. „Društvo srpsko-ruskog prijateljstva Nikita Tolstoj“ iz Vršca  poklonilo je  2006 godine 50 novih knjiga iz književnosti i istorije.

3. 1. Эnciklopedičeskiй slovarь, izdateli I.A.Efron (S.Peterburg), F.A.Brokgauz (Leйpcig), S.Peterburg, 1904. ( 82 t.. nedostaje tom 53,56 i 57)

3.2. Bolьšaя sovetskaя эnciklopediя (vtoroe izd.), Moskva, 1958. (51 tom)

3.3. Tovarnый slovarь, Moskva, 1960. ( 8 t.)

3.4. Эnciklopedičeskiй slovarь, Moskva,1953. (3 t.)