Дешавања

Међународни дан матерњег језика у Градској библиотеци Вршац

Генерална скупштина УНЕСКО-а прогласила је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик Бенгали није проглашен за званични, службени језик, већ Урду који се говорио у западном Пакистану.

Поводом Међународног дана матерњег језика 21.02.2017 године у Градској библиотеци је уприличено мултимедијално предавање са циљем да се ученици средњих школа подстакну на размишљање о томе којим се писмом служе и шта је пресудно у њиховом избору. Да ли нам је лакше да читамо ошишану латиницу или ћирилицу? То је било само једно од питања која су упућена младим људима са жељом да се искрено позабаве проблематиком везаном за употребу ћирилице у свакодневној комуникацији. У оквиру предавања ученици су упознати са многобројним чињеницама које су могле да им помогну да дођу до сопственог закључка и става. Такође, погледали су и емисију „Држи у писму традицију“, у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" Редакције научног програма, у којој су могли да сазнају какву је представу о важности писане речи имао средњовековни човек на нашем тлу, којим писмом су писани најстарији словенски споменици писмености, које су карактеристике старословенског, српскословенског, црквенословенског или рускословенског, славеносербског језика све до реформи Вука Ст. Караџића и др.

Говорни и писани српски језик данас су два равноправна вида комуникације, али у прошлости је било другачије. Постојала су два писма српске средњовековне азбуке: глагољица и ћирилица.

Књижевни и народни језик су се разликовали, али с временом, током свог развоја, све више су се међусобно прожимали. На ширење свести о значају писане речи и језика велики утицај вршила су сачувана дела средњовековне књижевности, повеље и други правни документи.

Средњовековна писменост на нашем подручју поистовећује се са црквом, богослужбеним текстовима, манастирским скрипторијима и канцеларијама средњовековних владара и властелина. Наука о језику открива нам многобројна сазнања.

Такође, ученици су били у прилици да се упознају са тренутним стањем у свакодневици која и њих окружује. И док се народи, попут Руса, Бугара и Грка поносе својим писмом, користе га на рачунарима, мобилним телефонима, при писању, штампању књига и новина, употреба слова из азбуке Вука Караџића у Србији као да је постала велика срамота. Док су се Грци и Бугари изборили да евре штампају на свом писму, у Србији се ћирилица доживљава као застарела, превазиђена ствар, која служи за „наметање српског национализма“. У том смислу предавање је заиста имало за циљ да што комплексније и са многобројним чињеницама помогне младим људима да заузму свој лични став према овој проблематици без идеолошких конотација. Према стандардима које је прописао УНЕСКО, Хрватски језик има латиницу као своје писмо, док Српски језик има ћирилицу као своје писмо и то су напросто стандарди. Нико други осим нас самих не би требало да се бори да се ти стандарди поштују и у свакодневном животу као и у културном, јавном и политичком животу.

Емисију о очувању матерњег језика можете погледати кликом на линк.

БЕСПЛАТНИ ЧАСОВИ СРПСКОГ И МАТЕМАТИКЕ

Градска библиотека у Вршцу и ове године организује бесплатне часове српског језика и математике за осмаке као вид помоћи приликом полагања мале матуре.

Часови српског језика одржаваће се понедељком 18.30 ‒20.00 ч, а математике средом 18.30 ‒20.00 ч. Предавачи су дипл. филолог Драгана Ракић и професор математике Никола Вишњић. Настава почиње у понедељак 6. марта и одржаваће се у читаоници Градске библиотеке. Ученици са собом треба да понесу збирке задатака за малу матуру.

Сви осмаци су добродошли!

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „ИСТРАЖИВАЊЕ НОВОГ СВЕТА У БАНАТСКОМ РЕГИОНУ“ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

У Градској библиотеци Вршац је у четвртак, 26. јануара одржано предавање о (пра)историји Баната под називом „Истраживање новог света у банатском региону“. Иако је за исти дан најављено још неколико манифестација, један део Вршчана је добром посетом показао да их историја ових крајева ипак више интересује. Предавач је био Леонард Дорогостаиски, инжењер телекомуникација i магистар интердисциплинарне археологије; будући да се његова истраживања баве периодом бронзаног доба у Банату, решио јe да своја открића подели и овде, у српском делу Баната.

Захваљујући најмодернијој технологији у виду сателитског, а потом геофизичког и геомагнетског испитивања и мерења, осим у Румунији, дошао је и до неколико открића у близини Панчева, Зрењанина, Опова, Ковачице, Мокрина, али и у непосредној близини Вршца! При томе, не ради се само о сада већ чувеним тзв. „ватинским круговима“, већ и о још једној астрономској опсерваторији старој хиљадама година, која се налази јужно од Вршца.

На приложеној симулацији, уз сателитски снимак локације, види се сунце, које за време летње дугодневице (око 21. јуна) приређује прави спектакл, пошто се појављује из увале која дели врхове Лисичија глава и Гудурички врх.

Тачна локација ће за све који нису били на предавању још неко време остати тајна, али само док се за време летњег солстиција не направи валидни снимак. Такође, ово предавање је било само увод за прекограничну сарадњу која ће бити остварена између Удружења љубитеља старина „Feliks Mileker“ и удружења за промовисање археолошког наслеђа у Банату „Arheovest“ из Темишвара.

СТАРО СРПСКО ПИСАНО НАСЛЕЂЕ – ОД ПРАСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА ДО ДАНАС

Поводом 21. фебруара, ДАНА МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА,
ученицима средњих школа биће одржано
мултимедијално предавање под насловом
СТАРО СРПСКО ПИСАНО НАСЛЕЂЕ – ОД ПРАСЛОВЕНСКОГ
ЈЕЗИКА ДО ДАНАС, са освртом на тему
ДРЖИ У ПИСМУ ТРАДИЦИЈУ.

Предавач ће бити Весна Златичанин, библиотекар.

Предавање ће се одржати у уторак, 21.02.2017. године у 10:45 часова
у салону Градске библиотеке.

Предавање „Истраживање новог света у Банатском региону“

Градска библиотека Вршац, Удружење Феликс Милекер и Археовест Ассоциатион Тимисоара, у четвртак 26. јануара, са почетком од 19 часова организују предавање "Истраживање новог света у Банатском региону".
Предавач је Леонард Дорогостаискy, инжењер НВО, постдипломац интердисциплинарне археологије, магистар Универзитета у Темишвару и писац многобројних радова, чланака и расправа.
Захваљујући могућностима које у истраживањима пружају фондови Европске уније, али пре свега великом ентузијазму који га несумњиво краси, наш гост је на трагу проналажењу кључа за решавање многобројних енигми на које наилазимо у нашем делу Баната. Северни, румунски део Баната је мање-више истражен, док се за пространство са ове странице границе то тек делимично може рећи.
- Посетиоци овог несвакидашњег предавања имаће прилику да се упознају са његовим истраживањем које се највећим делом бави Бронзаним добом, то укључује и његово стручно мишљење о круговима код Ватина, а откриће нам још једно потенцијално налазиште у близини Вршца које неће изазвати ништа мању сензацију од ватинских кругова. Ризикујући да нам неко замери зато што се понављамо, ипак морамо да још једном нагласимо: ово је предавање које не сме да пропусти ни један љубитељ историје Вршца, поручују организатори.
Предавање ће бити одржано у салону Градске библиотеке Вршац.

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top