Дешавања

СВЕТСКИ ДАН ПОЕЗИЈЕ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

У уторак, 21.02.2017. у Салону Градске библиотеке Удружење Вршачки књижевни клуб промовисао је најновији Зборник дечијих радова „Литерарне стазе“. Већ другу годину Клуб објављује резултате конкурса „Миљанини џивџани“. Тако су и ове године додељене три равноправне награде. Овогодишњи добитници награде су Бранислава Теодоровић, Николина Векецки и Војкан Јовановић. Добитницима су уручене дипломе и награђени су књигама.

Цртеже на корицама и дипломама урадиле су полазнице школе сликања „Атељеа Морариу“: Доротеа Удовичић, Милица Веселиновић и Романа Путник. У програму су учествовали: Певачка група КУД „Ђура Јакшић“ – Павлиш, Исидора Болесников, Тамара Болесников, Невена Стојишић, Јелена Стојшић и Владимир Божић.

Програм су отворили директорка Градске библиотеке Вршац Маја Качарић, чланица Градског већа за културу Наташа Маљковић Чонић, као и рецензент збирке Јадранка Ћулум.

У програму су учествовале песникиње Ержебет Фехер – Лиза, Радојка Ушурел и Божица Михај, као и Слободан Ђекић.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН KЊИГЕ ЗА ДЕЦУ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

У Градској библиотеци у Вршцу биће обележен Међународни дан књиге за децу.

у понедељак, 03.04.2017. године у 10.00 сати, биће приређен програм за ученике основних школа у оквиру кога ће бити представљене књиге Сесил Мери Баркер на енглеском језику из фонда Градске библиотеке а везане за пролећне виле (Flower Fairies).

Од 1967. Године, сваког 2. Априла, на рођендан чувеног бајкописца Ханса Кристијана Андерсена, обележава се Миђународни дан дечје књиге.

„Читав свет је пун чудеса, али ми смо на њих тако навикли да их називамо свакодневним стварима“, речи су чувеног Андерсена, најпопуларнијег писца бајки и прича за најмлађе.

Међународни дан матерњег језика у Градској библиотеци Вршац

Генерална скупштина УНЕСКО-а прогласила је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов матерњи језик Бенгали није проглашен за званични, службени језик, већ Урду који се говорио у западном Пакистану.

Поводом Међународног дана матерњег језика 21.02.2017 године у Градској библиотеци је уприличено мултимедијално предавање са циљем да се ученици средњих школа подстакну на размишљање о томе којим се писмом служе и шта је пресудно у њиховом избору. Да ли нам је лакше да читамо ошишану латиницу или ћирилицу? То је било само једно од питања која су упућена младим људима са жељом да се искрено позабаве проблематиком везаном за употребу ћирилице у свакодневној комуникацији. У оквиру предавања ученици су упознати са многобројним чињеницама које су могле да им помогну да дођу до сопственог закључка и става. Такође, погледали су и емисију „Држи у писму традицију“, у оквиру серије "Старо српско писано наслеђе" Редакције научног програма, у којој су могли да сазнају какву је представу о важности писане речи имао средњовековни човек на нашем тлу, којим писмом су писани најстарији словенски споменици писмености, које су карактеристике старословенског, српскословенског, црквенословенског или рускословенског, славеносербског језика све до реформи Вука Ст. Караџића и др.

Говорни и писани српски језик данас су два равноправна вида комуникације, али у прошлости је било другачије. Постојала су два писма српске средњовековне азбуке: глагољица и ћирилица.

Књижевни и народни језик су се разликовали, али с временом, током свог развоја, све више су се међусобно прожимали. На ширење свести о значају писане речи и језика велики утицај вршила су сачувана дела средњовековне књижевности, повеље и други правни документи.

Средњовековна писменост на нашем подручју поистовећује се са црквом, богослужбеним текстовима, манастирским скрипторијима и канцеларијама средњовековних владара и властелина. Наука о језику открива нам многобројна сазнања.

Такође, ученици су били у прилици да се упознају са тренутним стањем у свакодневици која и њих окружује. И док се народи, попут Руса, Бугара и Грка поносе својим писмом, користе га на рачунарима, мобилним телефонима, при писању, штампању књига и новина, употреба слова из азбуке Вука Караџића у Србији као да је постала велика срамота. Док су се Грци и Бугари изборили да евре штампају на свом писму, у Србији се ћирилица доживљава као застарела, превазиђена ствар, која служи за „наметање српског национализма“. У том смислу предавање је заиста имало за циљ да што комплексније и са многобројним чињеницама помогне младим људима да заузму свој лични став према овој проблематици без идеолошких конотација. Према стандардима које је прописао УНЕСКО, Хрватски језик има латиницу као своје писмо, док Српски језик има ћирилицу као своје писмо и то су напросто стандарди. Нико други осим нас самих не би требало да се бори да се ти стандарди поштују и у свакодневном животу као и у културном, јавном и политичком животу.

Емисију о очувању матерњег језика можете погледати кликом на линк.

БЕСПЛАТНИ ЧАСОВИ СРПСКОГ И МАТЕМАТИКЕ

Градска библиотека у Вршцу и ове године организује бесплатне часове српског језика и математике за осмаке као вид помоћи приликом полагања мале матуре.

Часови српског језика одржаваће се понедељком 18.30 ‒20.00 ч, а математике средом 18.30 ‒20.00 ч. Предавачи су дипл. филолог Драгана Ракић и професор математике Никола Вишњић. Настава почиње у понедељак 6. марта и одржаваће се у читаоници Градске библиотеке. Ученици са собом треба да понесу збирке задатака за малу матуру.

Сви осмаци су добродошли!

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „ИСТРАЖИВАЊЕ НОВОГ СВЕТА У БАНАТСКОМ РЕГИОНУ“ У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ

У Градској библиотеци Вршац је у четвртак, 26. јануара одржано предавање о (пра)историји Баната под називом „Истраживање новог света у банатском региону“. Иако је за исти дан најављено још неколико манифестација, један део Вршчана је добром посетом показао да их историја ових крајева ипак више интересује. Предавач је био Леонард Дорогостаиски, инжењер телекомуникација i магистар интердисциплинарне археологије; будући да се његова истраживања баве периодом бронзаног доба у Банату, решио јe да своја открића подели и овде, у српском делу Баната.

Захваљујући најмодернијој технологији у виду сателитског, а потом геофизичког и геомагнетског испитивања и мерења, осим у Румунији, дошао је и до неколико открића у близини Панчева, Зрењанина, Опова, Ковачице, Мокрина, али и у непосредној близини Вршца! При томе, не ради се само о сада већ чувеним тзв. „ватинским круговима“, већ и о још једној астрономској опсерваторији старој хиљадама година, која се налази јужно од Вршца.

На приложеној симулацији, уз сателитски снимак локације, види се сунце, које за време летње дугодневице (око 21. јуна) приређује прави спектакл, пошто се појављује из увале која дели врхове Лисичија глава и Гудурички врх.

Тачна локација ће за све који нису били на предавању још неко време остати тајна, али само док се за време летњег солстиција не направи валидни снимак. Такође, ово предавање је било само увод за прекограничну сарадњу која ће бити остварена између Удружења љубитеља старина „Feliks Mileker“ и удружења за промовисање археолошког наслеђа у Банату „Arheovest“ из Темишвара.

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top