Дешавања

Књига антрополошких огледа Дар и морал Милана Пражића представљена у Градској библиотеци у Вршцу 24.03.2016.

Књига антрополошких огледа Дар и морал, објавњена је 2015. и представља писану заоставштину Милана Пражића коју је сакупио и приредио његов син Александар Пражић. У току вечери, која је била уприличена у част Милана Пражића, присутни су имали прилику да се детаљно упознају са животом и делом овог изузетног хуманисте. Књижевник Душан Белча живо је пренео своја сећања и успомене из периода када су заједно учествовали у стварању духовне климе града Вршца, али и шире Војводине.

Дирљива и потресна сведочанства пренели су и други пријатељи Милана Пражића.У току вечери прочитани су и одломци из књиге Дар и морал, која сведочи о естетским, моралним и професионалним начелима којима се руководио Милан Пражић, па их стога наводимо и овде:

„Неутрално вредносно истраживање претвара критичара у аналитичара-занатлију, и то – као што смо се уверили – у рђавог. Критичар који се не опредељује није критичар, па самим тим оно што није критика, него ова или она самоаналитика, мене у интелектуалном и моралном смислу не интересује.“ ...(Дар и морал, стр. 176)

„Ако критичар пропагира књижевну лаж, он је или писац без дара, лажни писац, или пак, врши насиље над својим даром из идеолошких, политичких, опортунистичких, конформистичких и разних других, у крајњем билансу етички негативних разлога. У оба случаја, он је неморалан писац. Ако има дара, а прећуткује или изневерава истину дела које, рецимо, није по ћуди политике, нације или друштва, ако, дакле, резонује супротно ономе што му дар казује и савест налаже, он опет иступа кршећи морално начело критике као специфичног облика интелектуалне акције откривања, тумачења и подржавања уметничке истине и стваралачке слободе.“ ... (Дар и морал, стр. 177)

„Краће речено, критичар је морално обавезан у првом реду према свом дару, јер дар је то што јесте, наиме, слободан, а етички одговоран чин стварања, само ако испољава свест о својој одговорности посредовања између вредности и опредељивања за вредности. У том смислу дар је терет, а не привилегија. Само као способност од природе поклоњена човеку, дар се може узети као привилегија, али с моралне и хуманистичке тачке гледишта он је обавеза и тегоба. Дар се не сме ни употребити ни злоупотребити, него се мора етички (под)носити и оправдавати.“ (Дар и морал, стр. 178)


Биографија
Милан Пражић је написао књигу записа о детињству и уметности Игра као слобода (Нови Сад, Змајеве дечије игре, 1971). Приређивач је антологије нове српске дечје поезије Плави зец (Нови Сад, Змајеве дечје игре, 1972). Одабарао је текстове за годишњак Трг прича `75 (Вршац, КОВ, 1975) и песме за збирку Фатаморгана над равницом Јована Поповића ( Вршац, КОВ, 1977). Изабрао једечје песме Мирослава Антића за збирку Небо у оку и Птица из шуме (обе издате 1979. у Београду, Народна књига). Приредио је дечје песме Милована Данојлића за збирку по имену Песме, која је као део лектире за основну школу издавана од 1979. до 1991. године у Београду (од стране Нолита, Просвете и Завода за уџбенике и наставна средства). Портрет Душана Радовића објавио је у часопису Детињство (година 6,бр.3, 1980).
 Био је један од уредника Летописа Матице српске. Сарађивао је и у бројним другим књижевним и дневним часописима и листовима као што су: Детињство, Поља, Невен, Израз, Књижевна историја, Мисли, Политика, Дневник...

                После смрти објавњене су књиге изабраних критика и огледа Милана Пражића Откриће и смисао (Вршац, КОВ, 2011) и Речи и време (Нови Сад, Библиотека Матице српске, 2002).

Милан Пражић се родио 21. новембра 1938. године у Скопљу. Други светски рат затекао га је у Краљеву с породицом. Највећи део рата провео је у Малој Јасиковици код Трстеника. Школовање је започео одмах по завршетку рата у Руми и убрзо потом наставио у Вршцу, где је завршио основну школу и гимназију. Као гимназијалац цртао је карикатуре и сарађивао с часопоисом Јеж.На Катедри за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1961. и магистрирао 1967. године.

У Вршцу је био професор у Пољопривредној школи (1962-1963), председник општинског комитета Савеза омладине (1964-1965) и секретар општинског комитета Савеза комуниста (1968-1969). Био је члан Књижевне општине Вршац (КОВ) од оснивања.

У Новом Саду је био секретар Змајевих дечјих игара (1970-1971), председник Културно-просветне заједнице Војводине (1971-1976) и управник Библиотеке Матице српске (1976-1980).

Умро је у Новом Саду 1981. године.

Међународни дан књига за децу обележен у Градској библиотеци у Вршцу 31.03.2016.

Међународни дан књига за децу обележава се сваког 2.априла, на рођендан Ханса Кристијана Андерсена, чувеног писца за децу чијих се бајки и прича сви радо сећамо, поменимо само неке од њих Царево ново одело, Принцеза на зрну грашка, Ружно паче, Девојчица са шибицама. Градска библиотека у Вршцу је поводом тог дана уприличила радионице за децу четрвртог разреда основних школа 31. марта и 1. априла ове године. Представњене су им нове, луксузно опремљене и маштовито илустроване књиге на енглеском језику, које они могу наћи и користити у Библиотеци. Такође, представљена им је аудио књига The Tale of Peter Rabbit, Прича о зеки Петру, најчувенијем каректеру у енглеској књижевности за децу.

Беатрис Потер је причу о зецу Петру написала 1893., као писмо у сликама за једног малог дечака, касније га је транспоновала у књигу која је изашла из штампе 1902. Приче и илустрације Беатрис Потер су популарне широм света.

Поред познатих јунака Волта Дизнија, деца су са великим интересовањем и радошћу упознала овај нови карактер за њих.

Предавање у Градској библиотеци „Песник - Стерија“

Поводом Светског дана поезије, у понедељак 21. марта у 9.45 ч у Градској библиотеци у Вршцу биће одржано предавање "Песник - Стерија" у част Јована Стерије Поповића за ученике средњих школа. Предавање се организује поводом 210 година од рођења и 160 година од смрти Јована Стерије Поповића, а предавач је Весна Златичанин, дипломирани филолог, запослена у Градској библиотеци.

Обележен Светски дан поезије у Градској библиотеци

Поезија је место сусрета и инклузије

Удружење љубитеља књижевности, ликовне уметности и дизајна „Леонардо“ заједно са Удружењем за унапређење менталног здравља „Душевна оаза“ и Градском библиотеком, обележили су 21. март, Светски дан поезије и Светски дан особа с Дауновим синдромом. Тим поводом је организовано несвакидашње музичко-поетско вече на коме су чланови ових удружења уз звуке гитаре читали своје стихове.

„Заједничким наступима у којима са здравим особама равноправно учествују и лица са менталним проблемима показујемо да су поезија и уметност места сусрета и инклузије. Чланови Удружења „Душевна оаза“ су веома талентовани за поезију, музику, сликарствои глуму. Ово поетско-музичко вече је још један доказ да за уметност нема граница и да даровитих људи има свуда“, рекла је Мирослава Кућанчанин, председница Удружења „Душевна оаза“.

Она је нагласила да овакве инклузивне културне догађаје треба чешће организовати и активно радити на разбијању предрасуда које друштво има када су у питању психички болесници.

„Циљ овог књижевног сусрета јесте да се кроз употребу уметности у социјалном контексту покаже да се жиг који носе особе са менталним порблемима може умањити и да се морају променити ставови у односу на ову рањиву групу. Оба наша удружења, „Леонардо“ и „Душевна оаза“ настоје да победе депресију, разбуктају машту и учине људе срећним и здравијим“, додала је Мирослава Кућанчанин, иначе и сама свестрана уметница.

Поетско вече су својим музичким умећем оплеменила двојица гитариста Бранислав Сантрач Булиџа и Рихард Бугаринов.

Међународни дан матерњег језика - радионица „Човек се по беседи познаје“

Волите српски језик свакога дана помало

У Градској библиотеци је у понедељак, 22. фебруара, поводом обележавања Међународног дана матерњег језика одржана језичка радионица „Човек се по беседи познаје“. Радионица је била намењена средњошколцима са намером да се унапреде знања ученика о потреби и значају неговања културе говора. Поред теоријског увода, већи део радионице су чиниле занимљиве вежбе из правописа где су ученици, а и њихови професори могли да тестирају своје знање.

Радионицу је водила др Ивана Ђорђев, професорка Високе школе за образовање васпитача „Михаило Палов“ у Вршцу. Она је нагласила да је матерњи језик део културног идентитета народа и понајпре се дâ изгубити немаром самих говорника.

„Лингвисти упозоравају да је данас ниво језичке културе и писмености веома слаб и да има доста вербалних испада, да није довољно развијена свест о потреби неговања и чувања језика. Наш просечан ученик је у неприлици ако треба да каже више од две-три реченице када усмено одговара на постављена питања. Културе говора нема без рада, нема без учења и образовања, нема културе без бриге о развијању и усавршавању. То би била основна порука које се ваља подсећати не само на дан посвећен чувању језика, но у сваком тренутку свога свесног постојања“, рекла је, између осталог, др Ивана Ђорђев.

Наша суграђанка, др Ивана Ђорђев, у новембру 2015. године одбранила је докторску дисертацију на тему „Ортографска норма у писменим задацима ученика средњих школа као путоказ модерне наставе правописа“ на Филолошком факултету у Београду и то је прва докторска дисертација из области правописа у последњих десет година у Србији.

„Волите српски језик свакога дана помало, јер он нема никог другог осим вас“, поручила је вршачким средњошколцима др Ивана Ђорђев на крају изузетно интересантне и едукативне језичке радионице.

Контакт

Градска библиотека Вршац
Светосавски трг 2, 26300 Вршац
Тел: 013/832-955
e-mail: bibliotekavrsac@mts.rs

Радно време
Од понедељка до петка 07:30 - 20:00 сати, суботом 8:00 - 12:00 сати.

 Потврђујем тачност података

Маилинг листа

Питања

Питајте библиотекара и добићете одговор у најкраћем могућем року.

2018 © Градска библиотека Вршац - Сва права задржана
Top