Градска библиотека Вршац Светосавски трг 2, 26300 Вршац тел/факс: 013 83-29-55

"Вршац у средњем веку" у Градској библиотеци

 
Градска библиотека Вршац, Центар за банатске студије и Удружење љубитеља старина „Феликс Милекер“ организују серију предавања поводом обележавања јубиларне, 300. годишњице ослобођења Вршца од Турака. Прво предавање, под називом „Вршац у средњем веку“ одржаће се у четвртак, 13. октобра у 18 часова у салону Градске библиотеке, док ће остала предавања („Вршац у годинама турске владавине“ и „Ослобођење Вршца од турског јарма“) бити одржана током предстојећих месеци.
Свако ко се бави историјом града Вршца наилази на исти проблем: о времену између Старе ере и година уочи ослобођења ових крајева од Турака, литература нам даје врло оскудне податке; пре позног средњег века, у ком насеља добијају сталнији карактер, у Вршцу и околини пронађени су трагови Старчевачке, Винчанске и Ватинске културе, потом Кимераца, Трачана, Келта, Скита, Дачана, Агатиржана, Римљана, Сармата, Гепида, Авара, Словена, Угара и других народа, али о догађајима у вековима који су уследили располажемо са врло мало података.
Оно што знамо је да се пре освајања Баната 1552. године од стране Ахмет-паше, у Вршцу смењују мађарски и српски владари, и да су у тим вековима саграђене најстарије грађевине у нашем граду: Вршачка кула и манастир Месић. Међутим, тачна година њихове изградње остаје непозната, па се у недостатку валидних доказа ослањамо на претпоставке и штуре информације. Сматра се да је Вршачку кулу саградио у првој половини 15. века деспот Ђурађ Бранковић на темељима римске утврде, у време када и Вршац добија име – далеке 1427. помиње се у облику ПОДВРШАН, касније ВАРШОЦ, ВЕРШЕЦ итд., а година изградње манастира Месић смештена је негде између 12. и чак 16. века.
Међутим, да ли је заиста било тако? Можемо ли да будемо сигурни да кула није читавих век и по старија него што се сматра, и да ли постоје докази да је Вршац још пре имена Подвршан био познат под неким другим називом? 
Одговор на ова, као и на многа питања, покушаће да нам пружи др Александар Крстић, научни сарадник Историјског института у Београду и аутор многобројних монографија, чланака и расправа. Током својих истраживања историјске географије српских земаља и српско-угарских односа у средњем веку ушао је у траг богатој документацији о историји Вршца, која је деценијама и вековима чамила заборављена по депоима архива у Темишвару, Будимпешти и Бечу. Хроничари вароши под Вршачком кулом су током векова имали врло незахвалан задатак да сакупе податке из документације која је највећим делом нестала у пламену током турских освајања и нацистичке окупације, али истраживачима данас, у новом веку и дигиталној ери, на располагању стоје турски дефтери, преписке владара и остала документа.
Модератор предавања које не сме да пропусти ни један прави љубитеља хроника Вршца у старини биће проф. Невен Даничић.
 
Publication1a
 
 

КОНТАКТ

Градска библиотека
Светосавски трг 2
26300 Вршац

Тел: 013/832-955
E-mail: bibliotekavrsac@open.telekom.rs


Матични број: 08044805,
Регистарски број: 8212001674,
ПИБ: 100515272