Градска библиотека Вршац Светосавски трг 2, 26300 Вршац тел/факс: 013 83-29-55

Књига антрополошких огледа Дар и морал Милана Пражића представљена у Градској библиотеци у Вршцу 24.03.2016.

Књига антрополошких огледа Дар и морал, објавњена је 2015. и представља писану заоставштину Милана Пражића коју је сакупио и приредио његов син Александар Пражић. У току вечери, која је била уприличена у част Милана Пражића, присутни су имали прилику да се детаљно упознају са животом и делом овог изузетног хуманисте. Књижевник Душан Белча живо је пренео своја сећања и успомене из периода када су заједно учествовали у стварању духовне климе града Вршца, али и шире Војводине.

IMG 0190

Дирљива и потресна сведочанства пренели су и други пријатељи Милана Пражића.У току вечери прочитани су и одломци из књиге Дар и морал, која сведочи о естетским, моралним и професионалним начелима којима се руководио Милан Пражић, па их стога наводимо и овде:

„ Неутрално вредносно истраживање претвара критичара у аналитичара-занатлију, и то – као што смо се уверили – у рђавог. Критичар који се не опредељује није критичар, па самим тим оно што није критика, него ова или она самоаналитика, мене у интелектуалном и моралном смислу не интересује.“ ...(Дар и морал, стр. 176)

„Ако критичар пропагира књижевну лаж, он је или писац без дара, лажни писац, или пак, врши насиље над својим даром из идеолошких, политичких, опортунистичких, конформистичких и разних других, у крајњем билансу етички негативних разлога. У оба случаја, он је неморалан писац. Ако има дара, а прећуткује или изневерава истину дела које, рецимо, није по ћуди политике, нације или друштва, ако, дакле, резонује супротно ономе што му дар казује и савест налаже, он опет иступа кршећи морално начело критике као специфичног облика интелектуалне акције откривања, тумачења и подржавања уметничке истине и стваралачке слободе.“ ... (Дар и морал, стр. 177)

„Краће речено, критичар је морално обавезан у првом реду према свом дару, јер дар је то што јесте, наиме, слободан, а етички одговоран чин стварања, само ако испољава свест о својој одговорности посредовања између вредности и опредељивања за вредности. У том смислу дар је терет, а не привилегија. Само као способност од природе поклоњена човеку, дар се може узети као привилегија, али с моралне и хуманистичке тачке гледишта он је обавеза и тегоба. Дар се не сме ни употребити ни злоупотребити, него се мора етички (под)носити и оправдавати.“ (Дар и морал, стр. 178)

IMG 0184

Биографија

Милан Пражић је написао књигу записа о детињству и уметности Игра као слобода (Нови Сад, Змајеве дечије игре, 1971). Приређивач је антологије нове српске дечје поезије Плави зец (Нови Сад, Змајеве дечје игре, 1972). Одабарао је текстове за годишњак Трг прича `75 (Вршац, КОВ, 1975) и песме за збирку Фатаморгана над равницом Јована Поповића ( Вршац, КОВ, 1977). Изабрао једечје песме Мирослава Антића за збирку Небо у оку и Птица из шуме (обе издате 1979. у Београду, Народна књига). Приредио је дечје песме Милована Данојлића за збирку по имену Песме, која је као део лектире за основну школу издавана од 1979. до 1991. године у Београду (од стране Нолита, Просвете и Завода за уџбенике и наставна средства). Портрет Душана Радовића објавио је у часопису Детињство (година 6,бр.3, 1980).

IMG 0175

                Био је један од уредника Летописа Матице српске. Сарађивао је и у бројним другим књижевним и дневним часописима и листовима као што су: Детињство, Поља, Невен, Израз, Књижевна историја, Мисли, Политика, Дневник...

                После смрти објавњене су књиге изабраних критика и огледа Милана Пражића Откриће и смисао (Вршац, КОВ, 2011) и Речи и време (Нови Сад, Библиотека Матице српске, 2002).

Милан Пражић се родио 21. новембра 1938. године у Скопљу. Други светски рат затекао га је у Краљеву с породицом. Највећи део рата провео је у Малој Јасиковици код Трстеника. Школовање је започео одмах по завршетку рата у Руми и убрзо потом наставио у Вршцу, где је завршио основну школу и гимназију. Као гимназијалац цртао је карикатуре и сарађивао с часопоисом Јеж.На Катедри за југословенску и општу књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1961. и магистрирао 1967. године.

У Вршцу је био професор у Пољопривредној школи (1962-1963), председник општинског комитета Савеза омладине (1964-1965) и секретар општинског комитета Савеза комуниста (1968-1969). Био је члан Књижевне општине Вршац (КОВ) од оснивања.

У Новом Саду је био секретар Змајевих дечјих игара (1970-1971), председник Културно-просветне заједнице Војводине (1971-1976) и управник Библиотеке Матице српске (1976-1980).

Умро је у Вршцу 1981. године.

IMG 0207

КОНТАКТ

Градска библиотека
Светосавски трг 2
26300 Вршац

Тел: 013/832-955
E-mail: bibliotekavrsac@open.telekom.rs


Матични број: 08044805,
Регистарски број: 8212001674,
ПИБ: 100515272