Градска библиотека Вршац Светосавски трг 2, 26300 Вршац тел/факс: 013 83-29-55

ЛЕГАТИ

ЛЕГАТ  ЕРВИНА  МАРЕША

Данијела Мареш Ђилас, ћерка професора  Ервина Мареша и наследница велике приватне очеве библиотеке, део књига и укоричених часописа уступила је Градској  библиотеци те је тако формиран Легат Ервина Мареша који ће чувати сећање на овог великог библиофила, педагога, ерудиту и изузетну личност у сваком погледу.

Ервин Мареш је рођен у Белој Цркви 1929. а умро је 2006. у Вршцу. Цео свој радни век провео је у Вршцу и остао у сећању бројних суграђана. Од како се 1955. године као професор немачког језика и књижевности запослио у вршачкој Гимназији „Борислав Петров Браца“, посветио се педагошком раду, али исто тако, као човек различитих интересовања, учествовао је и донекле обликовао културна збивања у нашем граду.

Код својих ученика развијао је љубав према књижевности, читању, филму, биоскопу, позоришту. Учествовао је у покретању часописа Угао (1960), основао је Клуб љубитеља филма (1961), један је од оснивача Књижевне општине Вршац (1972) и Друштва српско-аустријско-немачког  пријатељства (1999) и његов први председник.

Истовремено, будући страствени библиофил, богатио је своју библиотеку засновану на немачкој литератури (стручне књиге на немачком и белетристика како на немачком тако и преведена на српски), страној литератури и књигама из југословенске књижевности.

Као германиста бавио се превођењем с немачког језика, писао је позоришне критике, своју стрпљивост и систематичност изказао је израдом библиографије часописа Књижевност (1946−1986), а пред крај живота објавио је књигу „Томас Ман изблиза“ (2001)  у којој су се нашли његови одабрани преводи текстова о великом писцу.

Професор Мареш је био активан у свим културним дешавањима у Вршцу  до последњег дана живота. Његово велико знање,  шарм и  хумор којим нас је непрестано даровао пуно ће нам недостајати.

Оријентациони преглед  књига из Легата  Ервина Мареша

  1. Старе немачке књиге  (28)
  2. Класична и савремена немачка и аустријска књижевност ( Гете, Шилер, Ј. М. Зимел, Ф. Верфел, Х. Фалада,  Х. В.Рихтер,  А. Андерш, Ф. Диренмат, Р.  Музил, Мило Дор, Х. Ман, Х. Бел, М. Фриш, Г. Грас,  Р. М. Рилке, Т. Ман, Х. Хесе и др. око 1600 књига, на немачком језику и преводи)
  3. Стручне књиге – историје књижевности, граматике, лексикони (око 20, на немачком језику)
  4. Књиге из француске књижевности (око 320)
  5. Књиге из руске и совјетске књижевности  (око 170)
  6. Књиге из италијанске и шпанске књижевности (око 90)
  7. Књиге из чешке и пољске књижевности (око 120)
  8. Књиге из скандинавских књижњвности (око 40)
  9. Књиге из енглеске и америчке књижевности (око 600)
  10. Књиге из југословенских књижевности ( српска – око 500, хрватска – око 200, словеначка – око 60, македонска -  око 50)

Напомена: Књиге из ставке 10 не припадају легату, већ их сматрајте поклоном Библиотеци.

Списак укоричених серијских публикација у склопу легата Ервина Мареша

  1. Политика, Београд,(Књижевност,  наука , уметност  - додатак суботом), 6 књига: 1. (1957-1959), 2. (1960-1962), 3. (1963-1965), 4. (1966-1968), 5. (1969-1971), 6. (1972-1973)
  2. Око, Загреб, 2 књиге (1973-1974.   и 1974-1976.)
  3. Телеграм, Загреб, 10 књига 1960-1973.
  4. Поља, Нови Сад, бр. 60-107/108
  5. Данас, Загреб
  6. Књижевне новине, Београд, 7 књига, 1948-1973.
  7. Књижевна реч, Београд, бр. 1-50
  8. Филм (додатак новина Новости), 2 књиге, 1967-1968.

Напомена : укупно 34 књиге укоричених серијских публикација

Све књиге имају својеручни потпис власника и/или печат  Ex libris E. Mareš.

 

ЛЕГАТ СИНИШЕ ЈАНКУЛОВА

sinisajankulov1Синиша Јанкулов (Бела Црква 1925 – Београд 2004) социолог, био је велики поштовалац књиге.
Вероватно је Синиша Јанкулов начинио најбогатију социолошко-политиколошку приватну библиотеку у Србији; са одабраним књигама домаће и светске белетристике, његова библиотека бројала је,  по неким проценама, између 12.000 и 14.000 књига. Жеља Синише Јанкулова – а потом и његове супруге Стамене – била је да ова библиотека остане целовита, да се не распарчава, како би се заинтересованима омогућило да на једном месту нађу сву расположиву литературу потребну за изучавање друштвених наука.

sinisajankulov2Наследници Синише Јанкулова – синовица Тијана Јанкулов Путник и синовац Небојша Јанкулов – поштовали су жељу свог стрица и нису допустили да се ова јединствена библиотека распарча, а књиге развуку. Наишли су на разумевање у Градској библиотеци у Вршцу где је прихваћена идеја о стварању Легата Синише Јанкулова као посебног одељења. Ту замисао почео је да спроводи у дело в.д. директора библиотеке Јовица Петров 2005. године, а наставио Иван Стојановић, директор ове институције од 2006. до 2009. године, као и садашња директорка Даринка Михајловић. Библиотечки радници пописали су и каталошки обрадили стручну литературу, док су књиге из белетристике смештене у позајмни фонд. Легат Синише Јанкулова сада садржи књига, а могуће је да се и прошири када у Вршац буду пренесене све његове књиге које се сада налазе на другим местима.

Биографија

Рођен је у породици директора банке и потоњег градоначелника Живе Јанкулова и супруге му Наталије, као најмлађи од тројице браће. Био је, дакле, мезимац родитеља али и браће Драгише,  потоњег апотекара у Вршцу,  и Небојше, генералштабног мајора војске Краљевине Југославије, кога су Немци стрељали у Јајинцима. Основну школу завршио је у Белој Цркви, где је започео и гимназију, али је због рата учи с прекидом и матурира у Вршцу.

sinisajankulov3Као веома млад упознао се с прогресивним идејама и постаје комуниста. За време рата ухапсио га је злогласни Шпилер, али га је из затвора извадио отац, будући да је Синиша био малолетан. После ослобођења постаје један од челника нове власти у Вршцу где улаже све своје умне и физичке снаге у обнову земље као и у конституисање новог режима.

Бива ухапшен после појаве Резолуције Информбироа и послат на „преваспитавање“ на Голи оток. Као тешко оболелог од туберкулозе, пуштају га кући да умре. Захваљујући нези коју су му пружили најближи, успева да преживи и да се опорави. Тада на нечију доставу поново бива ухапшен и „преваспитаван“ на Голом отоку, с ког бива пуштен када овај логор бива расформиран. Враћа се у Вршац и запошљава се у Народном музеју, где је радио у одељењу за историју радничког покрета. Написао је оглед „Брошура Жарка Зрењанина о сељачком питању у Војводини“ (Рад војвођанских музеја св. 7, Нови Сад 1958), као и спис „Један касни одјек сенсимонизма код нас“, али због статуса бившег затвореника није смео да их потпише својим именом, већ псеудонимом С. Путник. Одељење завичајног музеја у коме је радио, организационо и методолошки довео је до оптималних могућности.

Синиша Јанкулов одлази у Београд 1959. године, и уписује се на новоосновану групу за социологију на Филозофском факултету. С просечном оценом 10 постаје најбољи студент. Ради као професор социологије у неколико београдских гимназија, покаткад објави прилог у некој социолошкој публикацији, а постаје и сарадник бројних институција, уводећи стручни истраживачки приступ и примењујући у пракси тада најсавременије методолошке принципе.

Због нарушеног здравља – проблема с плућима и очима – као ратни војни инвалид одлази у пензију, али и даље је присутан у стручним круговима, помажући млађим колегама у изради магистарских радова и докторских дисертација.

sinisajankulov4Још од средњошколских дана, Синиша Јанкулов бирао је књиге за своју библиотеку. Временом је формирао стручну социолошку библиотеку у којој су значајно место заузеле књиге из сродних научних дисциплина – политичке економије, права и филозофије, као и часописи на српскохрватском и руском језику. Посебан део библиотеке чини неколико стотина књига из области тзв. лепе књижевности (белетристике).

Синиша Јанкулов носилац је више одликовања, међу којима се истичу Орден за храброст и Орден братства и јединства са сребрним венцем.

Осим Драгослава Михаиловића, о Синиши Јанкулову писао је Живојин Павловић у својим „Дневницима“, о Синишиној политичкој активности и његовој руководећој улози у формирању нове власти у Вршцу, писао је проф. др Сава Живанов, а запис о Синиши начинио је и Радомир Путник.

КОНТАКТ

Градска библиотека
Светосавски трг 2
26300 Вршац

Тел: 013/832-955
E-mail: bibliotekavrsac@open.telekom.rs


Матични број: 08044805,
Регистарски број: 8212001674,
ПИБ: 100515272