Градска библиотека Вршац Светосавски трг 2, 26300 Вршац тел/факс: 013 83-29-55

ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ ("БАНАТИКА")

zavicajno1Фонд Завичајног одељења чине публикације које се својим садржајем односе на Вршац и околину, грађа која је објављена и штампана на територији Вршца(независно од места рођена аутора), као и дела стваралаца који су рођени у Вршцу, без обзира где сада живе и где се дела објављују.

У Завичајном одељењу се налази преко 4000 монографских публикација које се могу користити само у Читаоници, а овом фонду припада организационо и збирка серијских публикација  и периодике са овог простора.

Посебну специфичност овог одељења представљају радови Феликса Милекера оснивача Градске библиотеке и Градског музеја у Вршцу, који се чувају у Завичајном одељењу. Радови Феликса Милекера обухватају преко 200 објављењних радова, Банатске свеске, велики број новинских чланака и 37 необјављених радова. Предмет његових радова представљају археологија и историја, нумизматика, историја насеља, историја културе и историја Вршца и Баната.

zavicajno2Феликс Милекер је рођен 14. јануара 1858. године у занатлијској породици ковача – ексеричара. Основну и грађанску школу завршио је у Вршцу, а 1873. године прелази на школовање у Сегедин где завршава Учитељску школу. У Белој Цркви остаје од 1878. до 1883. где ради као учитељ. Овде се упознао са Леонардом Бемом који је пресудно утицао на њега, упућујући га на проучавање прошлости Баната. Много касније, 1925. године објављујући Бемову биографију, Милекер га назива својим учитељем коме дугује велику захвалност.

zavicajno3У Белој Цркви је до 1883. године када прелази у Вршац за учитеља. Поред Ритингера, брине се за прикупљању материјала  за музеј који треба основати. Године 1885. поверено му је вођење Библиотеке, а 1894. године постављен је за кустоса Градског музеја у Вршцу. Године 1899. позван је у Будимпешту на течај за руководице музеја, првенствено за рад у археолошким збиркама. Течај организује Главно земаљско надзорништво за музеје и библиотеке, које по завршетку даје апсолвентима право на звање кустоса музеја. Три године касније, 1902. Милекер је поново у Будимпешти , али овога пута на течају за библиотекаре.

zavicajno4Пропутовао је Аустрију, Немачку, Италију, Швајцарску, Француску и Румунију, стичући тако ново и велико искуство. Милкер је са пуно труда употпуњавао своје знање, ослоњен на размерно и добро снабдевену библиотеку Музеја, а студијским путовањима и честом коресподенцијом са многим истакнутим научницима изградио је своју личност у значајног истраживача. Неуморан, вишеструко заинтересован у својим проучавањима Баната као свог завичаја, са преко 200 објављених радова, заслужио је трајно признање. Колико год да се истиче његов значај као публицисте, јер је много писао и објављивао, не сме се занемарити и сав његов остали рад у којем је исто тако постигао успех. Наиме, може се слободно рећи да је скоро сам сакупио богате збирке Музеја, које су у моменту његове смрти имале близу 135 000 предмета, прикупљених са једног пространог подручја где он скоро пионирски делује. Ни у једном граду Баната, изузев у Темишвару, није истрајао нити је музеј доведен до таквог нивоа, било да се ради о богатству фондова или пак приближавању стручној, па и широј јавности.

Године 1921. Милекер почиње са објављивањем серија малих монографија о прошлости Баната и његовој културној историји под називом Banater Bücherei(Банатске свеске). Ове свеске издаване су до 1942. године, а укупно их је објављено 73, од којих је сам Милекер написао 59.

zavicajno5Милекеров литерарни рад скоро да би се могао временски поделити, са мањим изнимкама, на два дела: рад на археологији и историји средњег века, а после Првог светског рата, рад на историји Баната у XVIII и XIX веку и то најчешће културној историји Немаца(Banater Heimatkund), па је због тога високо цењен као Heimatforscher(локални историчар). Ова прекретница скоро да се поклапа са почетком издавања свезака Banater Bücherei.

Милекер је свој при рад објавио 1879. године под називом Im letztem Türken Kriege und Jakob Hennemann(„Вршац за време последњег турског рата и Јакоб Хенеман“). Од важнијих радова треба истаћи:

  • Повесница слободне краљеве вароши Вршца (1886)

Књига је објављена у два тома, истивремено на три језика (српском, немачком и мађарском), а изашла је поводом миленијума Угарске.

  • Историја града Панчева (1925)
  • Délmagyarország régiségleletei a Honfoglalás elötti idökböl („Старине Баната до времена заузећа земље“)

zavicajno6То је у ствари исцрпан археолошки катастар, објављиван прво у наставцима у часопису Törtenelmi és régészeti értesitöу времену од 1896. до 1906. године. Касније посебни отисци су скупљени у веома скромном тиражу као посебна публикација у три тома. Ово опсежно дело представља драгоцен извор за археолошко проучавање Баната.

  • Vattinai östelep („Археолошка налазишта у Ватину“) објављено је 1905. године.

Такође је претходно публиковано у наставцима у часописуTörtenelmi és régészeti értesitö. Ова књига има и данас знатну вредност, премада је објављена “прерано“, тј. када је фонд Ватина имао свега 5000 предмета, а кроз двадесет година када је Милекер завршио са низом ископавања , овај фонд је био утростручен. Отуда се данас не би могла у потпуности прихватити ни типолошка подела керамике нити хронолошка оцена.

  • Délmagyarország középpkori földrajza(„Средњевековна географија Баната“).

zavicajno7Ово дело је такође објављено у неколико наставака у часопису, а као посебна књига у два тома 1915. године.

  • Летописи општина Подунавске области – банатски део, Панчево, 1926.
  • Vorgeschichte des Banats („Праисторија Баната)

Ова студија представља синтезу Милекеровог рада на археологији. Објављена је у четири наставка у Старинару од 1937. до 1940. године.

Феликс Милекер 1938. године, са навршених 80 година живота подноси оставку на место кустоса, али је она одбијена, а Милекер замољен да и даље обавља ову функцију. Милкер захтев понавља 1940. године, али опет бива замољен да оставку повуче и бива проглашен за доживотног кустоса од стране Градског представништва. Феликс Милекер је умро 26. априла 1942. године.

КОНТАКТ

Градска библиотека
Светосавски трг 2
26300 Вршац

Тел: 013/832-955
E-mail: bibliotekavrsac@open.telekom.rs


Матични број: 08044805,
Регистарски број: 8212001674,
ПИБ: 100515272